У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ КАО У СИБИРУ Температура и до -20°C Погледајте где је Батут још упозорио на екстремне температуре

Институт за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" издао је детаљне препоруке за поступање у условима екстремне хладноће.

У биометеоролошкој прогнози коју је објавио РХМЗ, и они упозоравају на веома ниске јутарње температуре ваздуха, нарочито у централној и јужној Србији.

- Оне могу неповолјно утицати на особе са церебро и кардиоваскуларним оболјењима. У поподневним сатима очекује се поволјнија биометеоролошка ситуација, а опрез се саветује нервно оболелим особама - кажу из РХМЗ.

Метеоропатске реакције су могуће и у виду малаксалости и главоболје. Грађанима се саветује адекватно одевање.

Јавноздравствене препоруке за поступање у условима екстремне хладноће
Додатни фактор ризика у условима екстремне хладноће представља и учешће у саобраћају, с обзиром на појаву леда на путевима. У случају неопходности изласка из урбаних целина у којима је успостављено редовно чишћење и одмрзавање путних праваца, не саветује се кретање на дуже релације возилом без пратње, с обзиром на могућност застоја услед снежних наноса, у изолованој средини, без доступне помоћи, што за последицу може имати хипотермију и евентуални смртни исход.

Пролонгирано излагање веома ниским температурама ваздуха (температуре смрзавања) може за последицу имати озбиљне клиничке манифестације попут рововског стопала, промрзлина и хипотермије. У упозоравајуће знаке спадају:

неконтролисано дрхтање
нејасан и неразговетан говор
неспретни покрети
осећај замора
конфузно понашање
Уколико се неки од поменутих знакова примете код изложене особе неопходно је хитно затражити стручну лекарску помоћ!

Посебно осетљиве групе
Према "Батуту" посебно осетљиве групе људи у ситуацијама изложености екстремној хладноћи су:

• особе са дијагнозом дијабетеса, хипертензије и кардиоваскуларних поремећаја здравља
• особе са ординираном специфичном терапијом (морају проверити код свог изабраног лекара да ли је неопходно извршити измене у условима екстремне хладноће, услед вазоконстрикторног дејства ових климатских услова)
• старије особе, деца предшколског узраста, труднице
• У условима екстремне хладноће заштита организма постиже се коришћењем одговарајуће гардеробе, као и адекватном исхраном.
• Препоруке грађанима у случају излагања екстремној хладноћи

Поступање у случајевима јаких зима - екстремно ниских температура:

• Правовремено препознати услове у непосредној околини који могу довести до хладноћом изазваних поремећаја здравља и повређивања.
• Упознати се са знацима и симптомима хладноћом изазваних поремећаја здравља и повреда и са техникама пружања помоћи, себи и другима.
• Користити гардеробу прописану за хладне, влажне временске услове.
• Предузимати честе кратке паузе, у топлим и сувим просторијама, како би се телу повратила топлота, уколико сте принуђени да дуже време боравите напољу, изложени хладноћи.
• Неизбежну физичку активност спроводити у најтоплијем делу дана.
• Избегавати стања исцрпљивања и премора, с обзиром да је неопходно енергију утрошити за загревање мишићног ткива.
• Колико је то могуће, не излазити у спољашњу средини без пратње.
• Пити топле заслађене напитке (заслађену воду, растопљен мед у млакој води), избегавајући напитке са високим садржајем кофеина или алкохолна пића.
• Јести топла, висококалорична јела, попут јела са тестенином.
• Пратити обавештења о тренутним временским условима и потребним информацијама на свим доступним електронским медијима, друштвеним мрежама.
• Набавити довољне количине огрева и намирница.
• Што мање боравити на отвореном или у негрејаном затвореном простору (посебно хронични болесници, деца, труднице и старије особе).
• Пре изласка на отворено, обући довољно топлу одећу и обућу, са нагласком на заштиту главе, горњих и доњих екстремитета (шаке и стопала).
• У фази припреме за поступање у екстремним климатским условима на нивоу стамбене зграде обезбедити увид у списак станара који спадају у посебно вулнерабилне групе становника, попут старих, немоћних, деце и трудница, како би се обезбедили сви услови за њихово несметано функционисање у датим условима.
• Као власник или корисник стамбеног или пословног простора дужни сте редовно и правовремено одржавати, чистити од снега и поледице плочнике испред простора, путеве који воде до вашег објекта. Ако се лед не може очистити с тротоара, онда је потребно залеђену површину посипати адекватним материјалом за отапање (со, пепео итд.).

- Снег или лед који прети да ће пасти с крова објекта неопходно је уклонити (сами или ангажовањем стручних служби). Пажња! Чишћење снега с крова је опасан посао те је боље за то ангажовати стручну службу - наводе они.

Здравствене последице ниске температуре
Како кажу из "Батута", познато је да нижу температуру човечији организам лакше подноси уз смањену влажност ваздуха и одсуство струјања ваздуха. Интензивнија физичка активност такође олакшава подношење ниже температуре у средини у којој човек борави, пошто је продукција топлоте већа.

- Дрхтање које настаје као један од одбрамбених механизама је такође, вид физичке активности која настаје на почетку излагања организма нижој температури. Ту несвесну физичку активност човек појачава свесним одбрамбеним механизмима, као што су цупкање, скакутање итд - објашњавају.
Поред тога, организам реагује вазоконстрикцијом са следственим повишењем крвног притиска, појачањем рада предњег режња хипофизе, надбубрежне и штитасте жлезде, са циљем повећања оксидационих процеса у организму, чак 5-7 пута.

У условима ниске температуре, кожа се најбрже хлади, те се смањује тактилна осетљивост, нарочито истурених делова тела (руке, ноге, нос, уши, лице). Ниска температура смањује функцију цилијарног апарата слузнице дисајних органа, смањењем покретљивости цилија доводи до стварања трансудата и стагнацијом мукуса (слузи) поспешује развој респираторних обољења.

- При ниској температури се јавља и леукопенија уз смањену фагоцитозну моћ леукоцита. Наведене промене на респираторним органима објашњавају појаву чешћих инфекција у зимском периоду - напомињу из "Батута".

Акутне здравствене последице ниских температура могу бити чак и катастрофалне са појавом тзв. беле смрти, која настаје најчешће код планинара, скијаша, бескућника, алкохоличара...

- При боравку на температури нижој од 0°Ц дуже време, долази до: хлађења читавог тела уз немогућност организма да сачува чак ни минималну телесну температуру, оштећења централног нервног система, наглог пада реакција на бол, поспаности, стања сличног наркотисаном и врло брзог смртног исхода - појаснили су.

Смрзавање (општа хипотермија)
Смрзавање је стање снижене опште телесне температуре. Настаје када организам губи више топлоте него што је може створити.

Алкохолисана стања, исцрпљеност и ниска температура околине, убрзавају настанак смрзавања. Новорођенчад и мала деца су врло склона смрзавању због мале телесне масе и неразвијених заштитних терморегулационих механизама.

У почетку смрзавања особа има осећај хладноће и дрхти (овај стадијум може и изостати). Касније осећај хладноће престаје, јављају се умор, тромост и велика жеља за сном. Све телесне и психичке функције се успоравају. Понекад се јављају привиђења. Са даљим снижавањем телесне температуре особа губи свест. Дисање и рад срца се јако успоравају. Ако се не пружи помоћ, смрт наступа због престанка дисања и срчаног рада.

Шта ако је особа смрзнута
Ако је смрзнути при свести:

Унети га у топлу просторију.
Влажну и мокру одећу заменити сувом.
Дати му топла, заслађена, безалкохолна пића.
Може се употребити термофор и слични извори топлоте за загревање болесника (топла цигла, камен), али не прислањати их директно на тело, него преко слојева одеће.
Ако на располагању нема топле просторије, покушати са изоловањем особе са свих страна одећом /текстилом/простиркама, новинским папиром или другим материјалом. Позвати помоћ.
Ако смрзнута особа није при свести проверити дисање и срчани рад и по потреби започети мере оживљавања.

У стању хипотермије дисање и срчани рад могу бити толико ослабљени и успорени да се не примећују, то јест тешко региструју од стране затечених лица.

Постојање и минималног дисања од само 2-3 удисаја у минути искључује потребу оживљавања. При оживљавању смрзнуте особе треба бити упорнији него иначе јер вреди правило да болесник није мртав док није топао и мртав.

Загревање смрзнуте особе без свести треба спроводити постепено и то тако да се прво греје труп болесника, тј. предео срца.

Равномерно загревање целог тела могло би бити кобно јер ширење крвних судова при загревању доводи до пада крвног притиска и истовременог прилива хладне крви с периферије организма у срце што може изазвати срчани застој.

Промрзлине
Промрзлине су локалне повреде настале излагањем делова тела ниским температурама. Јављају се најчешће на истуреним деловима тела (стопалима, прстима руку, ушима и носу) услед компромитоване циркулације крви, што се поспешује тесном и влажном обућом и стањима опште исцрпљености. Често се јављају заједно с општом хипотермијом тела.

Типичне околности настанка смрзотина су дужи боравак у природи у зимским условима - извиђачи, планинари, алпинисти… Тесна обућа смањује циркулацију у стопалу и тиме погодује настанку смрзотина, поготово ако се дуже време не скида.

Како препознати и третирати смрзотину
У почетку постоји осећај хладноће у захваћеном делу који прелази у бол. Нагли престанак осећаја хладноће и боли знак су почетка смрзавања. Кожа је модра, бледа или црвена. Касније настаје оток, а понекад и пликови.

Поступак третирања смрзотине:

Особу треба увести у топлу просторију и скинути јој одећу, обућу и прстење. Комади тканине који су залепљени за кожу не смеју се насилно скидати већ их треба обрезати маказама.
Смрзотине покрити газом, али не омотавати завојем.
Руку или ногу са смрзотином треба имобилисати и ставити у повишен положај.
НЕ трљати промрзле делове тела.
НЕ бушити пликове.
НЕ стављати прашак, маст и сл. на смрзотину/промрзлину.
НЕ навлачити рукавице или чарапе на смрзнуте делове.
НЕ загрејавати промрзле делове тела термофором и сличним изворима топлоте.
НЕ дозволити особи за смрзнутим стопалом да хода.
Рововско стопало
Рововско стопало је вид оштећења ткива стопала које настаје при дуготрајном излагању температурама нижим од 4°Ц, у условима појачане влаге, тесне обуће, одсуства кретања.

Најчешће настаје код војника који дуго бораве у рововима, као последица смањења циркулације крви у ногама. Промене су у почетку типичне, као код смрзотина И и ИИ степена, а касније долази иреверзибилних оштећења услед стазе, едема, развоја гангрене.

Погоршање квалитета ваздуха током екстремних хладноћа
Према изворима Светске здравствене организације (СЗО) процентуална заступљеност превремене смрти услед загађења амбијенталног ваздуха је следећа:

80% - исхемијска болест срца, мождани удар
14% - ЦОПД хронична опструктивна болест плућа/ акутне инфекције доњег респираторног тракта;
6% - карцином плућа
Основни извор електричне енергије у Србији је рад термоенергетских комплекса са погоном на лигнит, попут ТЕНТ Обреновац, ТЕ Колубара, као и ТЕ Костолац. Поред ових значајних стационарних извора загађења ваздуха, не мање штетни по јавно здравље су и локална кућна ложишта.

Такође, поред ове две врсте препознатих извора загађења амбијенталног ваздуха, оно се може посматрати и у складу са природом насеља чији се квалитет ваздуха прати, па тако разликујемо урбане и руралне изворе загађења ваздуха.

Локална кућна ложишта чешће су присутна у руралној средини, у Србији, док је присуство саобраћаја веома значајан извор загађења у урбаној средини.

С обзиром на чињеницу да излагање екстремној хладноћи већ, само по себи доводи до компромитације одбрамбених механизама који природно постоје у горњим респираторним партијама, а касније и до озбиљнијих респираторних обољења, јасно је да излагање организма комбинованом дејству хладноће и загађеног амбијенталног ваздуха може значајно допринети снажнијем штетном дејству на респираторно и кардиоваскуларно здравље, пре свега.

Препоруке за поступање становништва у случају истовремене екстремне хладноће и констатованог повећања загађености амбијенталног ваздуха:
Свести боравак у таквом окружењу на минимум, у случају посебно осетљивих популационих група: стара лица, хронично оболели, особе са нестабилним локомоторним системом које се споро крећу, деца и труднице.
Физичке активности, попут спортских тренинга реализовати у затвореним, за то прописаним просторима.
Пратити медијска саопштења о стању квалитета ваздуха.
На нивоу локалне самоуправе подизати свест о неопходности редукције коришћења индивидуалних возила, са циљем смањења саобраћајног загађења ваздуха; подстицати заједничко коришћење истих, то јест њихову рационалну употребу.
Подизати свест о уштеди електричне енергије, с обзиром да се на тај начин омогућава смањење сагоревања лигнита у термо-енергетским комплексима у Србији, а самим тим и само аерозагађење, као претња по јавно здравље популације.