Одмах га је "прочитала"
„Шоља је открила…” ВРАЊАНАЦ имао необично искуство са ГАТАРОМ, а њена ПРЕДСКАЗАЊА су му буквално спасила живот!
Да ли постоје видовњаци и људи који су у стању да "прозру у нашу душу"? Исповест двоје Врањанаца оставља без текста
Веровање да нешто постоји и да на људе утиче, нешто што одређује наш животни пут не заобилази ниједну генерацију, сагласни су саговорници Курира.
О томе сведоче њихове приче
Свако од нас је ту где јесте са својом мисијом. Веровања да видовити људи, или они који поседују неку посебну енергију могу да помогну, или да проникну у нечији живот постоји безмало код већине од нас. И то углавном не зависи од образовања, година, порекла па и окружења.
Многи то објашњавају позитивном, или негативном енергијом, људима који нам је доносе, или односе. И не без разлога неки добијају епитет "енергетски вампири", а други у ваш дом улазе са "ореолом харизме".
Један Врањанац, наш саговорник испричао је како се уверио "да нешто ипак постоји".... то је покушао и да објасни на основу свог искуства.
Са људима који су имали породичне проблеме отишао је код жене која живи у суседној земљи, а за коју се причало да је видовита и да помаже.
"Код ње је принцип био да ти купиш кафу, однесеш и сам себи скуваш кафу. И ту кафу кад попијеш окренеш шољу у коју ти она гледа. Не могу да опишем колика је гужва, "као пред концерт", људи стрпљиво чекају да их прими.. Ја сам отишао са пријатељима који су имали породичне проблеме. Ушао сам са њима код жене и запањио сам се кад је кренула са причом о њиховом животу. Људе познајем прве су ми комшије и добри пријатељи. Све је било истинито што је том приликом рекла....", прича наш саговорник. Звездан З. Он открива да је било људи који су код те жене по препоруци.
"Рекао сам да види и за мене иако признајем никакву муку нисам имао, чисто да видим..". Објашњава да је жена која му је гледала у шољу видела све што је он преживео у детињству, одрастању, као да је била с њим. Да се давио у језеру, да је имао саобраћајку да га је "струја тресла" кад је био мали, све што му се десило за живота она му је рекла као да је била очевидац.
" Остао сам запањен и без речи. Али жена ми је све погодила. Најежио сам се. Значи све из детињства и младости ми је видела. Опет кажем имао сам неку срећу рођен сам на празник 12. маја на дан Василија Острошког и више пута сам преживео такве опасности, и ризичне ситуације. Имао сам три клиничке смрти давио сам се у језеру кад сам био у војсци, кола су ме ударала. Искуства нису баш била пријатна".
Десило се да је био покраден и претучен у суседној земљи и да је остао без пара. Тамо се нашао како би у време кризе обезбедио породицу, потребним стварима. И то му је та жена видела у шољи.
"Био сам покраден на препад нисам знао шта ме је снашло. Лопови су ми узели све у трену били су брзи нисам могао да их спречим. Остајеш без ичега. Немаш пара шта ћеш. Путујемо возом гладан толико да ми се смучило замало да се срушим, баба у возу ми нуди хлеб из торбе тврд скоро па буђав и парадајз. Није било друге појео сам и снага је почела полако да се враћа. То увек деци причам "децо пробирате много, ја сам буђав хлеб и "скапан"патлиџан јео у возу да останем жив", а они кажу "тата с том причом си више досадан"", завршава своје казивање Звездан З. за Курир, уз анегдоту из приче "видовите" жене која му је директно рекла да му је у животу највећа грешка што се није школовао, јер би "далеко догурао".
"Што ниси школу учио ти не знаш где би био сада могао си, интелигентан си и сналажљив ... али ето пошао си другим путем". Волео сам искрено девојке, запослио сам се, добра плата ма ко ће у школу да иде. Отац ми је говорио ма иди бре, иди заврши да будеш нешто, ма јок ја, плата добра проводи тамо, вамо оде време ожених се деца се родише и ајде..."
Слично искуство испричала нам је и жена из Врања. Сасвим случајно је код комшија срела човека њиховог пријатеља који се затекао ту, уљудно је поздравио и док је она чекала комшиницу да се спреми и заједно крену у град, ничим изазван започео је своју причу, рекавши јој најпре колико деце има.
"Ћерка ће да ти живи у иностранству, а син ти је доктор. Насмејала сам се рекавши му да није погодио, син је студирао технику, а не медицину. Боравио је у иностранству током студија и радио у иностраној фирми. Било је логично да он можда оде и настави каријеру у иностранству, а не ћерка. Додуше са њом о одласку у иностранство док је студирала нисам разговарала. Елем десило се управо то што ми је тај човек у том тренутку рекао. Ћерка се удала и живи у иностранству, а син је уписао докторске студије. Сећам се и његових речи да ћу имати здравствених проблема у будућности. Шест година након случајног сусрета са тим човеком била сам подвргнута хируршкој интервенцији. Човек ме је први пут видео у животу, а знао је шта ме чека у будућности, веровали или не", испричала је Милана Д.