СЛАТКО ИЗ ЈЕЖЕВИЦЕ ПЛАНУЛО ДО СЛОВЕНИЈЕ И ИТАЛИЈЕ Невероватан бизнис домаћице, производње слатке зимнице с љубављу, показао се као пун погодак

За жене на селу, нарочито старије животне доби карактеристично је да се баве припремом зимнице, слатке или киселе и углавном је то за породичне потребе и за ближе пријатеље. Једна од тих жена је и Бранка Јоксић из чачанског села Јежевица, која је у припреми слатке зимнице отишла корак даље и одлучила да своје умеће презентује јавности. 

Као чланица Удружења жена „Евгенија“ посећивала је разне манифестације и на таквим окупљањима привукла је велику пажњу љубитеља домаће и здраве хране.

- Са одласком у пензију желела сам још нешто да радим и да допринесем што се тиче финансијског дела. Ово је моја велика љубав, волела сам увек то да правим, мало по мало проширило се а када се ради са пуно љубави ништа није тешко. Ево, десет пуних година како радим прераду воћа, најпре јагода у мају домаћа и шумска, потом кајсија, боровница, разно воће како стиже, па завршим са дуњом. Велики је изазов припремити, да буде лепо и укусно и да задовољи критеријуме купаца, то је најважније и за мене велика награда, када ми кажу да је лепо на око а онда и укусно“, каже за РИНУ, Бранка Јоксић.

Ова вредна домаћица истиче да за жене на селу посла има током целе године, а у сезони припреме зимнице још и више. Како каже, највише труда и времена треба за слатко од шљива пуњено орасима, које је уједно и бренд наше саговорнице.

- Најпоноснија сам на свој специјалитет који сам научила од свекрве а то је слатко од шљива пуњено орахом. За припрему треба мало више времена а поступак је следећи: На два литра воде иде два килограма шећера, претходно очистимо шљиве и оне стоје у винобрану да не изгубе боју. Потом се исперу, пунимо их орасима и када се шећер ушпинује кувамо, не радимо велике количине јер када су мање количине укусније је и лакше се припреми“, објашњава Бранка.

За овај домаћи производ заинтересовали су се и странци па тако слатко из Јежевице стиже до Италије и Словеније.

- Купци су одушевљени, допада им се паковање а о укусу да не причам. Извесне количине завршавају у Словенији и у Италији, јако пуно иде преко. Што се тиче тржишта, заправо није лако продати, најлакше би било пласирати свеже воће, међутим, како цене варирају и откуп често није сигуран, овако кроз прераду спасимо воће од пропадања па ће се већ наћи купац, углавном требамо бити задовољни“, закључује домаћица из Јежевице.

РИНА