У САБОРНОЈ ЦРКВИ ОДРЖАН ПОМЕН НАСТРАДАЛИМА Уједињени у заједничком болу и молитвеној утехи
У Цркви Светог Георгија, уз молитвено присуство митрополита Иринеја, служен је помен жртвама трагичног догађаја на новосадској железничкој станици. Верни народ и свештенство узнели су молитве за покој душа страдалих и брзо оздрављење повређених.
Током свете литургије посебна пажња била је посвећена молитвама за све оне који су повређени у овом трагичном догађају, уз молбу Господу за телесно и духовно исцељење. Верници су, предвођени својим архијерејем и свештенством, узнели молитве за спокој душа настрадалих суграђана, док су се за повређене молили за брзо оздрављење и снагу за превазилажење последица трагедије.
Након помена, епископ бачки Иринеј обратио се присутнима речима утехе и подсећања:
- Помолили смо се на крају свете литургије, пре отпуста, у њеном току, за душе новопострадалих наших суграђана, невиних жртава, жртава нашег општег људског немара и неосећања за светињу и одговорност живота као дара Божјег. Нека нам то буде тужан, али важан повод за промену нашег става према животу и према нашим послушањима и дужностима, делањима у животу - рекао је владика бачки..
Митрополит Иринеј је упутио речи љубави и позвао присутне да сваки свој чин обављају са осећањем светиње, како би се избегле трагедије попут ове.
- Треба да урадимо нешто ситно, да направимо неку ситну ствар – направимо је као када правимо за храм Господњи нешто што ће бити освећено за богослужење. Тада неће бити толико оваквих тужних случајева - рекао је владика Иринеј, нагласивши да је одговорност према дару живота светиња која тражи посвећеност и љубав.
- Нека Бог овим невино пострадалим људима, нашој браћи и сестрама, нашој деци, дарује вечну радост и покој у Царству Своме, а нама нека да духа смиреноумља, трпљења, трезвеноумља, разума, одговорности и, изнад свега, љубави. Вама свима нека Господ буде на помоћи у свему добром. На многа и блага лета! - закључио је владика Иринеј, чије су речи одјекнуле у тишини Саборне цркве, остављајући присутне у дубокој молитви и размишљању.
Помен у Саборној цркви био је тренутак заједничког бола и утехе, док су верници, предвођени свештенством, исказали солидарност и молитвено заједништво у знак поштовања према настрадалим суграђанима, уз наду да ће Божија милост донети утеху и оздрављење свима погођенима овом несрећом.