СА ПОРОДИЦОМ СЕ ИЗ ХОЛАНДИЈЕ ВРАТИЛА У СРБИЈУ И ПОКРЕНУЛА СВОЈ ПОСАО Едина из Новог Пазара једна је од најмлађих власница школе јахања у Србији(ФОТО)

Ту, међу прелепим природним пејзажима, ствара се Единин свет из снова. Едина Јуковић, пре неколико година са само 16 година, постала је најмлађа власница школе јахања у Србији. Основала је и коњички клуб „Ел - дорадо“.

„Вратили смо се из Холандије. Хтели смо да видимо како је то, каква је разлика, хоће ли нам се свидети“, говори Едина, присетивши се својих почетака у родном крају њених родитеља.

Повратак у домовину није био лак. Суочила се са прилагођавањем новом окружењу. У потрази за миром и сигурношћу, пронашла је своју љубав – коње.

“Рекла сам скоро себи: стани Едина, уштини се, провери да ли је ово сан, ти имаш девет коња, девет коња… ”, и даље не верује да је остварила своје највеће жеље.

Филозофија избора

Најпре је на имање, које су закупили њени родитељи у селу Мур, стигла Вера, после ње Сека… Последња је, у сада већ велику ергелу, стигла Тина.

Едина пажљиво бира коње за свој клуб, водећи се филозофијом блискости и поверења.

„Битно је да су мирни, питоми, да могу да се јашу. Вера је прва коју сам набавила и била сам веома повезана сам с њом“, каже она, с тугом у очима, јер кобила је сада код другог власника. Њене године и нефункционалност у школи јахања приморали су Едину на такву одлуку.

Реакције посетилаца потврђују да је Едина пронашла прави пут.

„Свако ко дође, донесе са собом позитивну енергију. Не очекујем савршенство, важно ми је да чујем и негативне коментаре како бисмо се развијали“, додаје она.

Живот с коњима

Данас Едина брине о девет коња, међу којима је и Тина, најновија чланица њене породице.

„Она воли да се грли и мази, као и сви остали“, објашњава, са осмехом. Овај спој љубави према коњима и посвећености раду помаже јој да ствара јединствен амбијент у клубу.

Рад у коњичком клубу није лак. Едина признаје да летња и јесења сезона може бити исцрпљујућа.

„Када волиш оно што радиш, ништа ти није напорно. Уживам у раду с коњима, и они су моја породица“, објашњава она.

Захваљујући њеној страсти и посвећености, Едина је поставила темеље успешног коњичког клуба који привлачи посетиоце из свих крајева Србије.

„Научила сам пола Новог Пазара јахању, а људи долазе чак и из Београда и Новог Сада“, поносно истиче.

Она се све чешће и такмичи широм Србије и осваја медаље, обично прва места.

Друштвена одгворност и природа

Живот на селу с коњима и другим животињама пружа јој психички одмор.

„Овде се осећам слободно, далеко сам од стреса. Природа је моја инспирација“, каже Едина, док се смешка гледајући око себе.

Основала је клуб који не само да нуди јахање, већ организује и такмичења и хипотерапију за децу са сметњама у развоју.

„То ми је посебно важно, јер видим колико им то прија“, истиче Едина, осветљавајући важност свог рада.

Она завршава два факултета и ради за једну холандску фирму. У коњичком клубу у бројним пословима помажу јој мајка и сестра.

Едина Јуковић је постала инспирација за све младе људе.

Њена прича показује да је могуће остварити снове када се заиста верује у оно што радите.

Са својим коњичким клубом показује како се љубав према животињама може претворити у успешан пословни подухват. 

„Све је могуће када се жели“, закључује Едина, с осмехом који сведочи о њеној страсти и преданости.

Овај медијски садржај део је пројекта  “ Кад погледам са бедема”  у продукцији UG “Journalistic plan”, припремљен за новинску агенцију РИНА.

РИНА