СА 3 ГОДИНЕ РОДИТЕЉИ ЈЕ ПОСЛАЛИ У ХРАМ, СА 15 ЈЕ РОДИЛА ИСУСА Сутра славимо Ваведење Пресвете Богородице
Сутра славимо Ваведење Пресвете Богородице, моменат када је Богородица као девојчица одведена у храм. Пост је обавезан.
Ваведење Пресвете Богородице је празник којим се обележава њено завештање Богу.
Марија је рођена у Незарету од старих родитеља Јоакима и Ане. Добила је име које у слободном преводу значи: "Она која воли Бога". Њено име су сазнали и пре њеног зачећа.
Наиме, њена мајка Ана је према предању родила Марију када је имала седамдесет година, и то уз Божији благослов.
Пре него што је остала трудна, Ана и Јоаким су се заветовали да ће, уколико буду имали потомство, дати своје дете у храм. Тако је још у својој трећој години Марија уведена у храм у Јерусалиму, где ју је на улазу дочекао отац Светог Јована Претече, првосвештеник Захарије. Он ју је поставио на први од дванаест степеника који су водили у најсветији део, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима.
То је заправо догађај који 4. децембра прослављамо као Ваведење, односно улазак Пресвете Богородице у храм.
Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су одлучили да је удају за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу децу.
Тако су, према предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда. Марија је живела у Јосифовој кући као што је живела у храму, тако да је она била прва монахиња - она која је живот завештала Богу.
Јасно је да је Марија била изванредна жена. Као прво, заиста је разумела шта значи жртвовати се ради Божје воље. Очигледно у то време нико, укључујући ни њу саму, није очекивао да ће се Месија родити од девице. Због тога је питала арханђела Гаврила како ће носити Месију кад није у браку и није полно активна (Лука 1, 34). Знала је да ће прихватање трудноће од Бога изазвати превирања и бол њој и њеним најмилијима, али је послушно прихватила Божји план за свој живот, пише Нови живот.
"У шестоме месецу посла Бог арханђела Гаврила у галилејски град именом Назарет к девици вереној с мужем који се звао Јосиф из дома Давидова; а девица се звала Марија. Анђео уђе к њој и рече: “Здраво, милости пуна! Господ с тобом!” На ту се реч она смете и стаде размишљати какав би то био поздрав. Но анђео јој рече: “Не бој се, Маријо! Та нашла си милост у Бога. Ево, зачет ћеш и родити сина и наденут ћеш му име Исус. Он ће бити велик и зват ће се Син Свевишњега." (Лука 1, 26-32)
Марија је можда била збуњена анђеловим поздравом и очито престрашена, јер је анђео наставио говорећи јој да се не боји, да ће зачети и родити сина којег ће назвати Исус. Марија је поставила сасвим нормално питање: “Како то може бити, јер ја не познајем мужа?” Није га познавала по питању брачне интиме. Нен одговор не указује на сумњу или неверицу у поруку, као што је то учинио Захарија (Лука 1, 18), већ на недоумицу у погледу начина испуњења.
Без обзира на све што је анђео рекао, Марија одговара с чистом вером и послушношћу рекавши:
"Ево службенице Господње, нека ми буде по твојој речи!" (Лука 1, 38)
Колико је година имала Марија када је родила Исуса?
Библија не наводи колико је Марија имала година када је родила Исуса. Не постоје ни историјски документи који наводе Маријину доб у време када се Исус родио. Упркос томе, можемо изнети неке разумне претпоставке на темељу онога што су јеврејски обичаји били у то доба.
Већина хришћанских историчара претпоставља да је у време Исусова рођења имала око 15-16 година. Према тадашњим јеврејским обичајима, млада би се жена могла верити с младићем већ у доби од 12 година, иако се испуњење њиховог брака обредом и физичком интимом може догодити неколико месеци или чак неколико година касније.
Често се претпоставља да се Јосиф оженио касно у животу, јер је готово сигурно да је умро када је Исус започео своју службу. Овај закључак извлачимо из низа библијских записа у којима је Јосип био видљиво одсутан. Када се Исус преселио у Кафарнаум, с њим су били његова мајка и браћа, али не и отац (Иван 2, 12). Још је значајније то што је Исус, док је био на крсту, наложио апостолу Јовану да се брине о Његовој мајци, а Марији је рекао да се према Јовану односи као према сину.
И Маріја і Јосиф ѕу увек били послушни Богу, нарочито када је живот біо тежак. Заједно су пролазілі кроз ѕіромаштво, невоље и проблеме … Но с љубављу су одгајали Исуса.