“РЕКЛА БИХ ТИ ВИШЕ УЖИВО, АЛИ НЕ МОГУ. РАДИЋУ СВЕ КАО И ТИ…” Сви се гуше у сузама: Дивна (11), ћерка Милорада Милинковића, одржала опроштајни говор…
Ћерка Милорада Милинковића, Дивна (11) одржала је говор због којег су се сви гушили у сузама у сали МТС дворане, где је одржана комеморација.
Малена Дивна је изашла и стала пред говорницу, и у сузама прочитала последње писмо које је написала свом тати.
Наиме, она је на самом крају комеморације изашла и почела да чита, а сви присутни гушили су се у сузама:
- Драги тата, недостајеш ми јако, али не само мени него и свима, пријатељима, породици, познаницима, сарадницима и колегама. Волела бих да смо још мало заједно. Да ли се сећаш када смо гледали Слагалицу, уз кикирики и оно твоје здраво пиће од грејпфрута. Да, ја и даље не верујем шта се догодило. У Слагалици си увек знао број, иако си био паметан, више неће бити реченице: "Еј, идем код тате" или "Еј, тата, где си?" или "Једва чекам да те видим, недостајеш ми".. Нећеш ме више никад загрлити или пољубити или певати песме - читала је она, а затим наставила:
- Рекла бих ти више уживо, али не могу. Радићу све као и ти, слушати рок, нећу јести бели лук, ићи у математичку школу и режираћу. Запалићу ти свећу сваки дан после школе, молићу се за нас и наше здравље. Ти не знаш шта си све оставио за собом, оставио си памет, љубав, веру у Бога и у све нас. Ово ћу ти ставити на гроб, па ти читај. Писаћу ти ја још, не брини. Сада бих ти текла: "Видимо се", али не могу... Ипак ћу јести бели лук, мама каже да је здрав. Волела бих да те загрлим. Сећаш ли се "шут у гузицу", сваки пут је било забавније. Да ли се сећаш? Заборавила сам да напишем, једем, па зато. Ово ћу да ти прочитам на сахрани, не знаш колико је то тешко рећи. Волим те тата.
Дивна се присетила и најлепших момената које је преживела са својим оцем, те поручила да је желела да му нешто каже "директно у лице".
- Сећаш ли се када си јео и слушао вести, када си ми правио ћевапе, код баке пире који си само ти умео да направиш. Тога више неће бити, па чак и мама мисли то за пире да си ти најбољи. Макар нисам ја најтеже сазнала, него су то сазнали Деки и бака. Отишао си на велики дан, волео си Бога и молитву. Али, зашто баш ти, то се питам, тата? Волела бих да ми то кажеш у лице, али не знам како? Нисам хтела да те изгубим. Сећаш ли се када сам говорила "требаш ми", а ти ме увек исправљао у "требам". Макар желим да ми то нешто поново кажеш у лице, али не можеш... Макар да си васкрснуо, али ниси, нажалост. За неколико година или деценија, доћи ћемо сви горе, а ти ћеш да водиш наше душе на добар пут. Сећаш ли се кад смо гледали нешто, а ја ти седнем у крило или ти се попнем на кркаше на фотељи, сећаш се, зар не? Нисам стигла да ти кажем, бићеш мојих "7 минута", то значи када човек умре, 7 минута понавља најлепше ствари у свом животу.
У Мтс дворани, у сали 6, одржана је комеморација поводом смрти сценариста и редитеља Милорада Милинковића. који је преминуо у 60. години живота.
На комеморацију су дошли глумци Милош Тимотијевић, Тамара Крцуновић, Бојана Бамбић, Никола Вујовић, Југослава Драшковић, Исидора Минић, Милица Михајловић, Александар Срећковић Кубура, Иван Томић, Милош Влалукин, Петар Стругар... Ту су били и Неле Карајлић, редитељ Дарко Бајић, водитељка Марија Савић Стаменић...
(Telegraf.rs)