“REKLA BIH TI VIŠE UŽIVO, ALI NE MOGU. RADIĆU SVE KAO I TI…” Svi se guše u suzama: Divna (11), ćerka Milorada Milinkovića, održala oproštajni govor…

Malena Divna je izašla i stala pred govornicu, i u suzama pročitala poslednje pismo koje je napisala svom tati.

Naime, ona je na samom kraju komemoracije izašla i počela da čita, a svi prisutni gušili su se u suzama:

- Dragi tata, nedostaješ mi jako, ali ne samo meni nego i svima, prijateljima, porodici, poznanicima, saradnicima i kolegama. Volela bih da smo još malo zajedno. Da li se sećaš kada smo gledali Slagalicu, uz kikiriki i ono tvoje zdravo piće od grejpfruta. Da, ja i dalje ne verujem šta se dogodilo. U Slagalici si uvek znao broj, iako si bio pametan, više neće biti rečenice: "Ej, idem kod tate" ili "Ej, tata, gde si?" ili "Jedva čekam da te vidim, nedostaješ mi".. Nećeš me više nikad zagrliti ili poljubiti ili pevati pesme - čitala je ona, a zatim nastavila:

- Rekla bih ti više uživo, ali ne mogu. Radiću sve kao i ti, slušati rok, neću jesti beli luk, ići u matematičku školu i režiraću. Zapaliću ti sveću svaki dan posle škole, moliću se za nas i naše zdravlje. Ti ne znaš šta si sve ostavio za sobom, ostavio si pamet, ljubav, veru u Boga i u sve nas. Ovo ću ti staviti na grob, pa ti čitaj. Pisaću ti ja još, ne brini. Sada bih ti tekla: "Vidimo se", ali ne mogu... Ipak ću jesti beli luk, mama kaže da je zdrav. Volela bih da te zagrlim. Sećaš li se "šut u guzicu", svaki put je bilo zabavnije. Da li se sećaš? Zaboravila sam da napišem, jedem, pa zato. Ovo ću da ti pročitam na sahrani, ne znaš koliko je to teško reći. Volim te tata.

Divna se prisetila i najlepših momenata koje je preživela sa svojim ocem, te poručila da je želela da mu nešto kaže "direktno u lice".

- Sećaš li se kada si jeo i slušao vesti, kada si mi pravio ćevape, kod bake pire koji si samo ti umeo da napraviš. Toga više neće biti, pa čak i mama misli to za pire da si ti najbolji. Makar nisam ja najteže saznala, nego su to saznali Deki i baka. Otišao si na veliki dan, voleo si Boga i molitvu. Ali, zašto baš ti, to se pitam, tata? Volela bih da mi to kažeš u lice, ali ne znam kako? Nisam htela da te izgubim. Sećaš li se kada sam govorila "trebaš mi", a ti me uvek ispravljao u "trebam". Makar želim da mi to nešto ponovo kažeš u lice, ali ne možeš... Makar da si vaskrsnuo, ali nisi, nažalost. Za nekoliko godina ili decenija, doći ćemo svi gore, a ti ćeš da vodiš naše duše na dobar put. Sećaš li se kad smo gledali nešto, a ja ti sednem u krilo ili ti se popnem na krkaše na fotelji, sećaš se, zar ne? Nisam stigla da ti kažem, bićeš mojih "7 minuta", to znači kada čovek umre, 7 minuta ponavlja najlepše stvari u svom životu.

U Mts dvorani, u sali 6, održana je komemoracija povodom smrti scenarista i reditelja Milorada Milinkovića. koji je preminuo u 60. godini života.

Na komemoraciju su došli glumci Miloš Timotijević, Tamara Krcunović, Bojana Bambić, Nikola Vujović, Jugoslava Drašković, Isidora Minić, Milica Mihajlović, Aleksandar Srećković Kubura, Ivan Tomić, Miloš Vlalukin, Petar Strugar... Tu su bili i Nele Karajlić, reditelj Darko Bajić, voditeljka Marija Savić Stamenić...

(Telegraf.rs)