ПСИ НЕ САМО ДА СУ ДИВНИ, НЕГО И ЛЕКОВИТИ Човеков најбољи пријатељ може помоћи да се спречи екцем у детињству ОЛАКШАВАЈУ И СИМПТОМЕ АСТМЕ

Резултати студија недавно су представљени на годишњем научном скупу Америчког колеџа за алергију, астму и имунологију (АЦААИ), одржаном у Бостону, МА. 

Не изненађује да су пси најбољи избор када су у питању кућни љубимци у Сједињеним Државама. Скоро 54,4 милиона америчких домаћинстава има најмање једног пса. То махање репом и забавна, верна природа могу бити довољан разлог да волимо свог четвороножног пријатеља, али наука показује да постоји много других разлога да ценимо свог пса. Једна студија недавно објављена открила је да су деца у домаћинствима са псом имала нижи ниво стреса, док су друга истраживања показала да поседовање пса може повећати ниво физичке активности власника. Истраживања су такође повезала власништво кућних љубимаца са мањим ризиком од алергија и астме, посебно међу децом. 

Пренатално излагање псима смањује ризик од екцема

Прва студија, коју је предводила чланица АЦААИ др Гагандееп Cheema, истраживала је како излагање псима пре рођења утиче на ризик од екцема у детињству. 

Екцем, или атопијски дерматитис, стање је које карактерише осип и сува кожа која сврби, најчешће на рукама, стопалима и лицу, као и на унутрашњим деловима лактова и иза колена. Тачни узроци екцема остају нејасни, али постоји консензус да стање може настати када имунолошки систем прекомерно реагује на одређене алергене или иритансе. 

За своју студију, др Cheema и њен тим проценили су изложеност бројних будућих мајки псима. За потребе студије, изложеност псима дефинисана је као држање најмање једног пса у кући најмање 1 сат сваког дана. Открили су да деца, коју су родиле мајке изложене псима током трудноће, имају мању вероватноћу да развију екцем до навршене 2 године, за разлику од деце чије мајке током трудноће нису биле изложене псима. 

Међутим, студија је показала да су до тренутка када деца наврше 10 година, заштитни ефекти пренаталног излагања псима ослабили. 

Бактерије паса у односу на алергене

У другој студији, главни аутор dr Po-Yang Тсоу, такође члан АЦААИ, и тим истраживали су како изложеност псима утиче на тежину астме код деце са овим стањем. 

Тим је проценио ефекте две врсте изложености псима: излагање протеину који изазива алергијску реакцију код деце са алергијом на псе и изложеност одређеним честицама – као што су бактерије – које пас може да носи. 

Истраживачи су открили да су деца која су била изложена бактеријама и другим честицама пса доживела смањење симптома астме. Међутим, изгледа да је излагање псећем протеину погоршало симптоме респираторног стања.  

– Изгледа да постоји заштитни ефекат на астму од излагања псима који није повезан са алергеном и штетан ефекат излагања алергенима – примећује др Тсоу, који наглашава да излагање алергенима паса остаје „главна брига” за децу која имају алергију на псе.

Потребна су даља истраживања како би се потврдило да ли излагање псима пре и после рођења може помоћи у заштити од екцема и астме у детињству. Али у међувремену, треба да имамо на уму да би наш четвороножни пријатељ једног дана могао помоћи у мењању изгледа за алергије у детињству.

(Telegraf.rs)