ДАНАС СЛАВИМО МИХОЉДАН
Према веровању на овај дан се рађају „посебни“ људи ЈЕДНА СТВАР ЈЕ ЗАБРАЊЕНА! Треба завршити започето, а никако немојте ОВО радити
Михољданско лето почиње, по старинском веровању, још на празник Светог Јована Богослова, а карактерише га најчешће топло време које траје бар до Михољдана, 12. октобра
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Михољдан, празник којим почиње јесен.
Михољдан је празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, кога народ зове Свети Михољ, па отуда и назив празника, а који је читав живот посветио је хришћанској вери и борби против јереси. За живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Како му име каже, Отшелник, односно пустињак који се из верских разлога духовно и материјално одвојио од света, да би живео на осамљеном месту, Свети Киријак је скоро цео живот провео у пустињи.
Заштитник је морепловаца, а био је, како учи хришћанска црква, мочни исцелитељ и благи утешитељ тужних, али је цео живот провео бежећи од љуске славе.
По народном веровању данас се не ради по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима. Дозвољене су све врсте посла у башти и дворишту како би се све припремило за зиму, јер се сматра да права јесен наступа управо од Михољдана. Ко није спремио зимницу, то обавезно треба да уради на Михољдан или пар дана око овог празника.
Једина ствар која је забрањена на Михољдан су венчања. Ово веровање је утемељено на томе јер се сматра да младенци не би могли да окупе сватове јер су исти заузети послом у пољу, али се из куће иде само на "удовичке мобе" — где се народ окупља да помогне жени која је остала без мужа.
У неким крајевима га још зову и Сиротињско лето, а овај дан се назива и мишји дан. Верује се да мишеви и пољске животињице угину на овај дан ако дотле у своје брлоге нису допремили зимницу.
Рођени на Михољдан посебно су надарени и благословени, и верује се да ће имати свакојаке благодати у животу. Народ је приметио да се око празника Михољдана, време пролепша и отопли, па је тај кратки период, од свега неколико дана, прозвао – Михољско лето.
Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова, а монаси су га поштовали као утешитеља болесних, док је био и веома поштован. Поживео је 109 година, пише Курир.