ПОЧИЊЕ СТРАСНА СЕДМИЦА, ПРАТЕ ЈЕ РИЗОГОРОЗНА ПРАВИЛА Данас је Велики понедељак НА ДАНАШЊИ ДАН ИСУС ЈЕ УШАО У ЈЕРУСАЛИМСКИ ХРАМ

Ова седмица, позната као Велика, Страдална или Страсна, доноси најригорознија правила поста, појачане молитве, тишину, духовну припрему и богате народне обичаје који се преносе генерацијама. 

Назив „страсна“ долази од страдања Исуса Христа, чији се догађаји управо ове седмице литургијски и симболички обнављају. У хришћанском предању, Исус је у овим данима учинио велика дела: победио смрт, однео грех, и отворио људима пут ка спасењу.

Према јеванђељу, на данашњи дан Исус је ушао у Јерусалимски храм, где је затекао трговце и мењаче новца како нарушавају светињу. Отерао их је речима и делима, подсећајући да је храм место молитве, а не трговине. Тада је и проклео смокву која није рађала плод, што се тумачи као осуда духовне неплодности и неверја. 

У црквеном богослужењу данас се такође спомиње и праведни Јосиф, старозаветни лик кога су из зависти продала рођена браћа, што се види као претеча Христовог страдања и издаје. 

Народни обичаји и веровања

У многим крајевима Србије, Страсна недеља је време када се не пева, не игра и не весели – у знак жалости због Христовог страдања. Строги пост се додатно појачава, а на Велики понедељак је у неким крајевима била пракса да се окуси само вода или кафа једном у току дана. Занимљиво је и да се у појединим крајевима веровало да чак и стока треба да пости, како би цела кућа била чиста и благословена. 

У Источној Србији и Лесковачкој котлини, постоји обичај да се супружници током Страсне недеље уздржавају од брачних односа, почевши од понедељка. На Косову се овај дан зове и „страшна недеља“, јер се тада фарба прво ускршње јаје које се зове страшник – верује се да оно штити дом од страха, болести и невремена.

Сваки дан има своје значење и посебну симболику, а верује се да се у овим данима Господње страдање дубље проживљава у срцима верника. 

У наставку вам доносимо преглед дана и обичаја који прате Страсну седмицу. 

Велики (Страсни) понедељак – Почетак тишине и поста

Велики понедељак је дан када је Исус Христос ушао у Јерусалим и затекао трговачки хаос у храму. Тада је истерао трговце и прочистио дом Божји, показујући значај светости и унутрашње чистоће. Такође, тог дана је проклео бесплодну смокву, симбол духовне јаловости.

У православној традицији, овај дан симболизује почетак најстроже и најдубље духовне припреме. Почиње ригорозан пост, који траје до Васкрса. Храна се узима једном дневно, на води, а многи посте и без уља. У неким крајевима чак ни стока није храњена млеком, већ постила уз домаћине. 

У народу се верује да је овај дан и почетак суштинске тишине – не пева се, не играју се кола, а супружници се уздржавају од брачних односа. У источној Србији и Лесковачкој котлини, овај дан уводи у недељу чедности, тишине и уздржања. 

Велики уторак – Завалити уторак и дан тихих дела

Уторак Страсне седмице познат је и као Завалити уторак. То је дан када се традиционално ништа не једе до вечери, а ако се и окуси нешто, то је искључиво вода или црна кафа. Народ верује да се тог дана не пева и не весели – све је тихо и сведено, као припрема за страдање Христово. 

Овај дан је време за унутрашњу сабраност и добра дела. Верује се да све што се чини у тишини овог дана има посебну тежину пред Богом. 

Велика среда – Дан издаје и јелеосвећења

На Велику среду сећамо се тренутка када је Јуда издао Исуса Христа за 30 сребрника. Овај дан носи снажну поруку о људској слабости и издаји. У црквама се служи света тајна јелеосвећења – помазивање освећеним уљем које доноси духовно и телесно исцељење. 

У неким крајевима, на овај дан се почињу фарбати васкршња јаја, а у кућама у жалости јаја се фарбају у црно и зову се калуђери. 

У Неготинској крајини жене чупају биљку буријан, за коју се верује да има магијску моћ да штити од зла и болести. Овај дан је уједно и последњи пуни радни дан у Страсној седмици, јер се од четвртка радови смањују или потпуно престају. 

Велики четвртак – Дан Тајне вечере и молитве

Овај дан посвећен је сећању на Тајну вечеру, када је Христос последњи пут вечерао са својим ученицима. На тој вечери установљена је света тајна причешћа, а Господ је открио издајство Јуде. 

У народу, Велики четвртак је дан молитве, покајања и обредних радњи које се тичу заштите дома и стоке. Жене у неким крајевима одлазе на реку и пуштају запаљене свеће низ воду – као симбол молитве за покој душа преминулих. 

До вечери се могу обавити последње припреме пред Ускрс – чишћење куће, фарбање јаја (иако се већином фарбају на Велики петак) и припрема посебних обредних јела попут ускршњака – хлеба са јајима. 

Велики петак – Дан Христовог страдања

Најтужнији дан у хришћанству – дан када је Исус био осуђен, избичеван и распет. Тог дана, у црквама нема литургије, звона не звоне – замењују их клепала, а атмосфера је обавијена тишином и тугом. 

Верује се да на овај дан ништа не треба радити – не кува се, не пере се, не чисти, не пева. Цео дан је посвећен ћутању и молитви. У многим крајевима се на овај дан фарбају васкршња јаја, и то прво црвено јаје – чуваркућа. 

Пост је најстрожи могући – многи верници ни воду не пију тог дана. У неким селима се и данас чува симболични "Христов гроб" у црквама, а мушкарци се смењују у његовом обезбеђењу. 

Велика субота – Дан тишине и чекања

Ова субота се назива и Суха субота, јер се традиционално једе само хлеб и вода. То је дан када Христос почива у гробу, а верници се тихо припремају за радост Васкрсења. 

У кућама се меша ускршњак, хлеб у који се умећу јаја. Све је у знаку припреме за Васкрс, али и даље без радости и весеља. Тек увече, почиње духовна радост – пола ноћи се у црквама служи Васкршње бдење. 

Васкрс – Празник над празницима У недељу ујутру, након свих дана тишине, поста и туге, звона поново звоне. Народ се окупља, поздравља речима:

Христос васкрсе! – Ваистину васкрсе! 

Дан се дочекује свечано, уз прву причест након дугог поста, уз јаја, погачу и богату трпезу. Васкрсење Христово је победа живота над смрћу, светлости над тамом, добра над злом. 

Страсна седмица није време за свакодневицу – то је време за духовно очишћење, смирење, добра дела, праштање и тишину. Верници ову недељу доживљавају дубоко лично, са снажном посвећеношћу, јер како каже предање – ко Страсну недељу испости и испрати, са радошћу и миром дочекује Ускрс.

(ona.telegraf.rs)