ПЧЕЛАМА ПРЕТИ НЕСТАНАК Недостатак полена и болести узроковали масовно угинуће пчела у Србији

Председник Савеза пчеларских организација Србије, Родољуб Живадиновић, истиче да је могуће да је узрок овог проблема прошлогодишња суша, која је изазвала мањак полена и лошу исхрану током периода одгајања "зимских" пчела.

Живадиновић је за Бету изјавио да се тренутно прикупљају подаци о угинућу пчела широм Србије, али да се већ сада зна да је у неким општинама угинуће достигло чак 90% пчелињих друштава. Пчелар из једног места, на пример, изгубио је готово све своје кошнице, док је у Апатину ситуација боља са само 15% угинућа.

Узрок ових страдања, према речима Живадиновића, лежи у недостатку полена, јер су мања подручја, посебно у долинама река, ипак имала нешто више влаге и полена. Услед високих температура и суше, пчеле су биле слабо храњене, што је довело до пада њиховог имунитета и лакше подложности вирусним болестима. 

-Он додаје да постоји више од 20 врста вируса који могу захватити пчеле, а у свакој кошници се обично налази две до три врсте тих вируса.

Посебно наглашава да је иако је вароа, смртоносни паразит који преноси вирусе, сузбијена у многим кошницама, пчеле су и даље угибале, што указује да је лоша исхрана главни фактор. Такође, Живадиновић напомиње да вируси или вароа представљају само "дамоклов мач" који додатно доприноси пропадању пчелињих друштава.

Слична ситуација забележена је и у Мађарској, док су у САД-у до сада страдала 62% пчелињих друштава. Проблем угинућа пчела у Америци траје од 2006. године и сваке године најмање 30% друштава нестане, упркос улагањима од десетина милиона долара у истраживање узрока.

За пчеларе је кључно да у августу и септембру, када се одгајају зимске пчеле, преселе своје друштва у подручја са већим количинама полена или да их дохране, чиме би пчеле стекле бољи имунитет против болести. У супротном, смањење опрашивања може имати велике последице по пољопривреду, која би могла претрпети штету услед смањеног броја опрашивача.

Живадиновић је додао да би штета коју трпи пчеларство могла да утиче и на пољопривредну производњу, јер би смањење броја пчела могло негативно утицати на опрашивање. Осим тога, пчелари се суочавају с проблемима и због увоза фалсификованог меда, чија цена је много нижа од цене домаћег меда, што чини производњу меда у Србији економски неисплативом.

Процене сугеришу да производња чак једне трећине хране на планети зависи од пчела и њиховог опрашивања.