ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ПРЕД ВЕРНИЦИМА У МИРИЈЕВУ Одржао литургију у Крстопоклону недељу

Поглавар СПЦ, с обзиром да је Крстопоклона недеља посвећена крсту, говорио је о тајни крста Господњег и том приликом је поручио да поћи за Христом значи узети свој крст и распети себе свету, али и унутарњи духовни преображај, истинско и право покајање које подразумева на сваком месту свога бића поставити Христа.

Патријарх је, како је саопштено из СПЦ, указао да Господ на први поглед не нуди никакав комфор, победу и наводи да је уосталом, и Он сам док је био на земљи, у контексту социјалних правила и параметара, у контексту правила и вредности овога света био губитник
 

"Он је био поражен. Он је ишао путем одрицања и на тај пут позива апостоле своје, на тај пут позива и нас. Иако је тај пут узак и тесан, иако је то бреме можда неразумљиво за човека, на том путу, заправо на путу крста, налази се сила и тајна победе, јер је он пут у васкрсење", казао је патријарх. 

Порфирије је додао да "узми крст свој и пођи за мном" јесу речи Господње нама упућене. "Свакако да Господ овде када нас позива да га следимо, да идемо за Њим, не мисли најпре на физичко напуштање свога места и свога простора, свога занимања и своје породице и свега онога што имамо и што јесмо. Није то ни теоретски, апстрактни позив. Тај позив да идемо за Христом тиче се нашег унутрашњег живота, нашег духовног живота, нашег животног става. Тиче се система вредности који бирамо", казао је патријарх Порфирије.

Наводећи да поћи за Христом значи распети себе свету, патријарх наводи да значи и учинити свој ум, своје срце, све оно што ми јесмо, простором, местом, на којем се пројављује Христос. 

"Другим речима, значи одрећи се философије овога света, мудровања телесног. Значи не уздати се у своју памет, не уздати се у своју интелигенцију, не веровати својим проценама; не уздати се у своје око, у свој вид, у свој слух, у своје срце, онда када је то на путу који је далеко од Христа", навео је. 

Наводећи да је Христос поручио и да којим судом судимо, онако ће нам се и судити, Порфирије је казао да то значи да би требало да чујемо и слушамо и ослушкујемо једни друге. 

"То значи да би ми требало да ослушкујемо свакога на начин на који Христос чује и на који приступа свакој души живој, независно од тога да ли је она мање или више грешна, независно од тога у којој мери се труди на духовном плану", поручио је патријарх Порфирије.
 

Крст свој узети и поћи за Христом, како каже, значи поћи тешким, трновитим путем, јер то подразумева свлачење старога човека у нама, човека греха, човека егоизма, човека самољубља.
 

"Ако мислимо да можемо стећи радост, лепоту, пуноћу живота, истинско и право и смиреноумље – дакле, мир у души, што је највећа вредност и најважније богатство; ако мислимо да све то можемо постићи мимо Христа, онда ћемо бити изгубљени. Јер спасти душу своју подразумева читаво биће, јер душа заправо јесте човек као такав.
Дакле, човек без Христа је потпуно изгубљен, ма ко био и ма шта имао", закључио је патријарх Порфирије.

У суботу треће недеље Васкршњег поста на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом.

Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да опомене вернике на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живе у те великопосне дане.