ОВДЕ СЕ ДОГАЂАЈУ ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА Манастир у срцу Србије чува мошти великог светитеља ОВА СВЕТИЊА СТАРИЈА ЈЕ ОД ХИЛАНДАРА
Свети Прохор Пчињски је мушки манастир који се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, 30 км јужно од Врања, на левој обали реке Пчиње. Припада Епархији врањској Српске православне цркве.
Према предању, манастир Свети Прохор Пчињски подигао је у 11. веку византијски цар Роман Диоген, у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом, који му је прорекао да ће постати цар.
Овај храм као целина представља непокретно културно добро и споменик културе од изузетног значаја, а средином 2021. прославио је 950 година постојања.
Светиња вековима привлачи вернике и ходочаснике јер, како се верује, Свети Прохор помаже свима.
Испуњено обећање
Прича о светом старцу датира с почетка 11. века: Прохорије је од ране младости почео да изучава књиге о мудрости, филозофији и религији, и у свему је био бољи од својих вршњака. Време је пролазило, Прохор је већ зашао у године и једног дана срео је у шуми младог ловца Романа Диогена, па му се обратио: "Неће проћи дуго, а ти ћеш постати византијски цар. Кад будеш носио скупоцено рухо, немој заборавити ни пређашње хаљине, ни мене, старца".
Како је прорекао, тако се збило. Диоген је постао византијски цар Роман Диоген, а старац Прохор убрзо се упокојио у планини Козјак изнад Врања. Једне ноћи јавио се цару у сну: "Зашто, Диогене, заборави пређашње хаљине и мене, старца? Подигни ми бар мали храм".
Обузела је цара грижа савести и већ сутрадан је пошао са слугама у планину да пронађе место где је Пребодобни Прохор сахрањен. После неког времена пронашли су земне остатке његове и на том месту подигли прво црквицу, потом и храм, а у олтарском делу похранили су мошти светитеља Прохора.
Мироточиве мошти
Древно светилиште саграђено је на месту званом Испосница, где је некада живео Преподобни Прохор Пчињски. У ту пећину на стени се могло, због отвора, ући само пузећи. Од најстарије светиње до данас очувана је капела где почивају мошти Светог Прохора. У питању је мала, поклонична ниска правоугаона просторија где су смештене мошти светитеља, а у десном горњем углу је мали отвор из кога већ читав миленијум, верује се, тече чудотворно миро. Од тада па до данашњих дана у овом храму, говоре верници, дешавају се чудесна оздрављења и исцељења. Свети Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.
Светац не хтеде да напусти манастир
Мештани причају да су пре неколико векова властодршци одлучили да саркофаг са светитељевим моштима пренесу у Цариград, али им се није дало. Сваки пут када би спустили саркофаг на кола и упрегнули магарце, они би стајали као укопани. Када су схватили да светац не жели да напусти манастир, одустали су од те намере, мада се део моштију данас чува у Цариграду и у Љубостињи. Народ Врањске епархије каже да свечеве мошти чувају овај крај.
Чудотворни извор
Сам извор Светог Прохора Пчињског налази се на око 200 метара од истоименог манастира, и незаобилазно је место свих оних који свраћају у ову светињу. Овај кутак је ушушкан брдима обраслим буковом шумом, па је права оаза хладовине и мира. Од пута који води ка граничном прелазу ка Македонији до извора стиже се уском и стрмом стазом, а уз пут су постављене клупице за одмор. Преко дрвеног мостића стиже се до лепо уређеног извора, из кога тече хладна и окрепљујућа вода, а уз сам извор постављен је и један сто.
Верује се да вода са овог извора крепи организам и да има позитивне ефекте у случају многих болести. Према сведочењу мештана, ова чудотворна вода посебно се истиче у исцељењу од очних болести и главобоље. Прича се да многи који су имали главобоље после умивања водом са овог извора постају ведрији и више немају здравствене проблеме тог типа.
Када је реч о очима – умивање овом лековитом водом враћа вид, помаже при отклањању мрене и, како мештани умеју да кажу, помаже нам да прогледамо и у буквалном и у пренесеном значењу. На лековито умивање ваља се доћи неколико пута. Многи посетиоци крај извора пале свеће за здравље у знак поштовања Светог Прохора. Неки остављају и новац, хлеб, цвеће, пешкире и марамице, преноси Жена.блиц.
Поглед је опет бистар
Манастир је увек пун верника, који долазе да се поклоне светитељу, а свако од њих има своју причу. Ко зна колико је људи, по уласку у овај храм, прогледало и променило однос према животу.
Рада из Берана последњих година има проблема са очима – стално јој очи сузе, смета јој и сунце, и ветар, и прашина, а вид полако губи... Нема где није тражила помоћ, од лекара до травара, али ништа није помогло. Једног дана дошла је циљано у Прохор Пчињски и све урадила како Бог људима заповеда – помолила се над мироточивим моштима, умила се на извору, наточила воде. Вратила се кући пуна предивних утисака. Неколико недеља прала је очи овом водом, упорно, с пуно љубави и вере и молећи се Светом Прохору. Није ни осетила како јој се стање олакшало, очи су опет биле њене, поглед бистар, а на лицу стари осмех. Неколико пута годишње одлазила је у овај храм, свакако по лековиту воду, али пре свега да захвали Светом Прохору што јој је помогао да реши проблем. Од тада, сваког 1. новембра, на дан овог светитеља, обавезно запали свећу.
Како доћи до манастира: У близини села Кленике, 30 км јужно од Врања, на шумовитим обронцима планине Козјак налази се манастирски комплекс Свети Прохор Пчињски.
