НАЈОПАСНИЈА ПЛАНИНАРСКА СТАЗА У СРБИЈИ Камење оштро као жилет, често вреба поскок, храбри Урош је савладао
ЧАЧАК: Планина Каблар надалеко је позната по свом величанственом видиковцу са ког пуца нестварни поглед на меандре Западне Мораве, али на стенама ове планине сместила се и једна од најопаснијих планинарских стаза у Србији.
Млади планинар, Урош Колаковић (28) један је од оних који се осмелио да пређе овим претешким путем на ком доминира оштро камење, стога се и сама стаза назива – Ножеви.
- Стаза Ножеви је нешто између планинарске стазе и алпинистичког смера. Подсећа на популарне ферате, али за разлику од ферата где је ризик сведен на минимум овде није тако. Ножеви нису обезбеђени сајлом, нити постоји било какав вид осигурања. Стене су јако трошне, мора се водити рачуна за шта се хвата и где се гази. Сама стаза је идеално станиште најопасније змије у Србији, а то је поскок. Такође је јако лоше обележена и може се дести да врло лако залутате. Уз све ове атрибуте можемо ову стазу и саму експедицију на њу назвати једном од најтежих и најопаснијих у Србији, каже за РИНУ Урош.
Укупна дужина стазе је пет километара, успон је 700 метара и то је све у првих километар и по, колико се и простиру Ножеви. Потребно време, уколико сте искусан планинар као Урош, да пређете ову стазу је око пет сати, рачунајући паузе и фоткање. Међутим, оно што морате знати јесте да стаза никако није за почетнике.
- Почетници никако не би требало да се упуштају у овако нешто и да ризикују свој живот. Постоји безброј прелепих стаза у Србији поред којих ћете заволети планинарење, а све остало долази временом, додаје млади планинар који тренутно живи и ради у Крагујевцу.
Суперлуталица од малих ногу
Урош од малена воли планинарење и природу и то је данас његов начин и стил живота. Велики је број планинских врхова које је до сад освојио. Његове омиљене и руте за које каже да су међу најлепшим су Стара планина (Бабин зуб-Миџор), Ртањ (Северна страна), Столови (Тепек-Камариште), Сува планина (Доњи Душник-Трем), Бељаница (Водопад Лисине-Бељаница).
- Не бих могао тачно да кажем колико дуго се бавим планинарењем, јер од малена се створила страст за авантурама и природом. Желео сам одувек да живим у књигама Џек Лондона, као и у филму “Into the wild” чији алтерего и користим, а то је Суперлуталица, каже он.
Урош такође истиче да уколико сте почетник, нема разлога за страх. За планинарење су вам потребни само добра воља и заиста минимална улагања. Почетници треба да знају да им за почетак није потребно ништа осим добре воље и пара планинарских ципела. Све остало долази временом, као и искуство.
Није потребно потрошити велики новац и куповати беспотребну опрему. Пре свега морате видети да ли вам планинарење одговара или не. Бирајте за почетак лакше стазе на којима ћете се заљубити у планинарење. Напуните ауто са друштвом, направите сендвиче, понесите воду и неко воће, као и пресвлаке, крените у вашу прву авантуру. Опасности постоје наравно, али уз добру припрему и опрез оне се своде на минимум, каже искусни планинар.
Планинарење сјајан начин да упознате нове људе
Препоручује да они који су заинтересовани за планинарење да истраже која планинарска друштва постоје код њих у граду. Сва планинарска друштва имају годишњи распоред акција и самим тим можете унапред планирати своју авантуру.
- Одлична је идеја и учланити се у планинарска друштва, јер се ту налазе јако срдачни и пријатни људи сличних интересовања. Поред њих ће вам планинарење бити уживање, радо ће са вама поделити храну и пиће, као и добре савете. У планинарским клубовима се рађају велика пријатељства као и љубави. Такође је јако приступачна годишња чланарина са лекарским прегледом то буде око 3000дин. Цена акција све зависи од локације, али по Србији то буде око 2000-3000дин, каже Урош.
Србија има велики потенцијал, али је потребно још улагања
Његова препорука страним туристима је дефинитивно планина Тара, као и сама трка на планини Тари, а то је Тара ултра трejл од невероватних 63км. Како каже, Тара се мора доживети, то се не може описати. Ипак, Србија има велике потенцијале али су у развој саме инфраструкуре неопходна већа улагања.
- Србија тешко да у овом тренутку може да се такмичи са неким земљама где је инфраструктура подређена планинским врховима. Пре свега мислим на пут, сређене планинарске домове, кампове, уређене стазе до најситнијих детаља. Такође, немамо много планина преко 2000м. Међутим наша земља обилује густим ливадама, пашњацима, шумама, рекама, потоцима, језерима, ретким рељефним феноменима као што су угашени вулкани. Све то је изузетна предност, за коју се искрено надам да ћемо успети да сачувамо. Такође смо одлични домаћини са јако добром трпезом и гостопримством које је познато већ свуда у свету. У последњих пар година базирали смо се доста и на планинске спортове, од којих бих издвојио планинско и траил трчање, као и оцр трке. Такав вид активности привлачи велики број туриста у Србију, поручује овај храбри авантуриста.