HRVATSKA UVOZI RADNIKE, A VELIKI DEO GRAĐANA SEDI KOD KUĆE: Skrivena armija neaktivnih preti ekonomiji
Dok se poslodavci u Hrvatskoj suočavaju sa hroničnim nedostatkom radne snage i sve češće pribegavaju uvozu radnika, u zemlji postoji više od 1,5 miliona radno sposobnih građana koji su potpuno neaktivni ne rade, niti traže posao.
Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, broj neaktivnih iznosi 1,517 miliona, što je gotovo jednako broju zaposlenih, kojih ima 1,684 miliona.
Iako je stopa zaposlenosti u poslednjih deset godina porasla (sa 43% u 2014. na 51% u 2023. godini), procenat neaktivnog stanovništva gotovo da nije zabeležio promene sa 47% pao je na svega 46%.
Problem visoke neaktivnosti ocenjuje se kao kompleksan i višeslojan. Stručnjaci za tržište rada ističu da neaktivno stanovništvo čini vrlo raznolika grupa od mladih, preko žena, osoba sa invaliditetom, do starijih građana i da je za njihovo uključivanje u radni proces potrebna kombinacija različitih, dugoročnih i dobro osmišljenih mera, kojih trenutno nema dovoljno, a postojeće su često nekonzistentne i loše prilagođene.
Ekonomski analitičar Predrag Bejaković smatra da bi aktiviranje ove grupe građana donelo višestruke koristi ne samo ekonomske, već i društvene.
– Povećanje učešća radno sposobnog stanovništva doprinelo bi i jačoj društvenoj koheziji, ali i poboljšanju kvaliteta života u zemlji, izjavio je Bejaković.
Prema njegovim rečima, uzrok velikog broja neaktivnih leži u kombinaciji faktora: nepovezanost obrazovnog sistema sa stvarnim potrebama tržišta rada, demografske promene, kao i neefikasne socijalne i ekonomske politike.
U isto vreme, naučnica Valerija Botrić sa Ekonomskog instituta u Zagrebu upozorava da, uprkos postojanju potencijala, struktura neaktivnih ne uliva optimizam u pogledu mogućnosti njihove brze aktivacije.
U anketi za 2024. godinu navodi se da su građani stariji od 65 godina najzastupljeniji među neaktivnima čak 55% njih ne učestvuje na tržištu rada.
Ipak, zabrinjava podatak da se više od pola miliona osoba između 20 i 64 godine takođe nalazi van tržišta rada, iako pripadaju aktivnoj radnoj dobi.
Ova situacija dodatno komplikuje izazove sa kojima se Hrvatska suočava u pokušaju da održi stabilnost tržišta rada i odgovori na potrebe privrede.
