"МИ СМО ЈЕДНА ПОРОДИЦА" Патријарх Порфирије на Јовањдан у Саборној цркви у Београду: Српски народ је православни, црквени народ, а то значи народ заједнице

-Нека је срећан и благословен данашњи дан, на здравље и на спасење молитва и свето причешће свима који славе Светог Јована, да молитве претеће и крста Господњег буду са њима, као и са свима и са читавим светом. То је пут покајања, то је пут унутарњег преображаја и промене, о којој говоре после Светог Јована сви светитељи подвижници Божији. Покајање не припада простору психологије и не значи самоосуђивање и посипање главе пепелом. Покајање јесте преумљење, труд да будемо бољи свакога дана од себе, не бољи од другог, бољи од оног што смо данас били данас, бољи од греха, пада, промашаја страсти којима смо заокупљени. Нека би Господ дао да заиста да та порука Светог Јована буде садржај живота свих нас, али и читавог света, јер без тога нема спасења. Нека нас све Господ благослови, да нам да међусобно разумевање, да нам да међусобно поштовање, да нам да мир, да одагна из наших срца било коју врсту искључивости, нетрпељивости, мржње и не дај Боже дизања руке једних на друге, без обзира ко смо и шта смо и какви смо. То смо, што смо, своји смо, једна смо породица, фамилија, један смо народ, пре свега народ који је повезан арматуром вере, повезан Христом у једној цркви- рекао је патријарх и додао да је недопустиво да видимо једни друге као непријатеље, као супарнике.

-Можемо размишљати другачије о свему, о многим темама можемо имати другачије ставове, зар је то нешто чудно. То јесте букет један и јединствен у којем постоје различити цветови, биље различитих боја, мириса, али сваки цвет појединачно има своју лепоту. Међутим, у заједници са осталим цвећем у букету, у хармонији са другима, постиже се неуопоредиво већа лепота. Дакле, једна смо породица и један смо фамилија и једно смо повезани вером, оцима и праоцима и једном вером, једно смо у Христу, у православној цркви у којој има толико лепоте и богатства да никада не можемо потрошити то што у њој постоји. 

Патријарх Порфирије је нагласио да је на нама одговорност да будемо људи, не једнострани, не искључиви, не самоуверени, не људи који имају свој калуп.

-И свако ко се не уклопи у тај калуп вишак је, непотребан је и не дај Боже треба га искључити из свога живота и елиминисати. То није вера, то није црква, то није српкси народ, српски народ је православни, црквени народ, а то значи народ заједнице, народ који живи у складу са позивом Светог Јована крститеља, покајте се, јер се приближи царство небеско. Видите како повезује покајање са царством небеским, није употребио другу реч, није позвао на било шта друго, него на покајање, на преображај, на ослобођење од онога што је страст, грех, егоизам, себичност, што подразумева да постојим само ја, мој калуп, мој концепт и све што није у складу са тим не постоји за мене. Дакле, то је позив светог Јована. Не смемо се одвојити од Христа, то је оно што је важно, нема без њега смисла овај свет не само да у сну лежи, него је потпуно изгубљен, разломљен, распарчан, нема за шта да се ухватиш. Па имаш ли иста од Христа, осим вере његове, цркве његове, ако мислиш да имаш, преварио си се. А Христос те опет није оставио у тој самоодбрани. Нека би Господ дао да будемо хришћани, православни Срби.