КРЕЋЕ ГРЕЈНА СЕЗОНА Да ли мењати старе радијаторе? ЕВО колико кошта замена
У Србији од 15. октобра почиње грејна сезона, а топлане широм земље већ врше пробе система. Као и сваке године, потрошаче саветују да провере да ли су им котлови и радијатори у функционалном стању.
Замена радијатора спада у категорију такозваних лаких реновирања – то је једноставан и брз процес који не захтева озбиљне грађевинске радове. Цена замене или уградње нових зависи од многих фактора, попут локације куће/стана, величине простора, дебљине изолације, доступности и цене енергената, али и цена појединачних система.
"Стари радијатори су често неефикасни и троше много више енергије него што је потребно. Модерни радијатори омогућавају прецизну контролу температуре и функционишу на нижим радним температурама, што доводи до значајних уштеда у трошковима грејања", каже машински инжењер и стручњак у области пројектовања грејних и климатизационих система Иван Лукић.
Он истиче да већи капацитет воде у старим радијаторима чини цео систем грејања спорим, док модерни панелни радијатори користе далеко мање воде, што додатно смањује трошкове енергије и убрзава процес загревања простора.
"Стари радијатори су често подложни рђи и цурењу воде, што може изазвати озбиљне проблеме. Замена ових радијатора не само да решава естетски проблем, већ спречава и потенцијалне хаварије", наводи Лукић.
Када је реч о ценама, оне се за замену радијатора крећу од 160 до 220 евра по комаду. Тачније, 12 евра кошта замена ребра са вентилом. Ту треба додати трошак монтаже који износи од 45 до 60 евра по комаду. Монтажа котла за грејање кошта 130 до 190 евра по комаду.
Анализирајући тржиште наш саговорник оцењује да га карактерише константна потражња, пре свега због климатских услова који захтевају стабилна решења за грејање током зимских месеци.
"Тржиште се углавном ослања на стамбени сектор, али постоји и све већа примена у пословним и индустријским објектима. Последњих година расте интересовање за модерне системе грејања, посебно због повећане свести о енергетској ефикасности и смањењу трошкова за грејање. Потражња за котловима и радијаторима такође расте као последица повећања броја нових стамбених и пословних објеката, али и због замене застарелих система грејања у старим зградама. Потрошачи све више траже котлове који користе обновљиве изворе енергије, као што су котлови на биомасу и пелет, јер су еколошки прихватљивији и пружају дугорочне уштеде", објашњава Лукић.
Поред домаћег тржишта, српски произвођачи котлова и радијатора остварују и значајан извоз. Главна тржишта су им земље Западног Балкана, Централне и Источне Европе, а све већи број фирми пласира своје производе у Европску унију, где се цене висококвалитетни производи по конкурентним ценама. Потражња на овим тржиштима вођена је строжим регулативама о енергетској ефикасности и преласком на системе грејања који смањују емисије угљен-диоксида.
Потрошачи радијаторе и котлове могу купити од 79 предузећа у Србији. Према подацима бонитетне куће CompanyWall, укупна добит ових фирми се годинама креће око 500 милиона динара и говори у прилог добром пословању и повећаној потражњи.
Dnevnik/B92/Biznis.rs/Ljiljana Begović
