КАКО ДА ПРЕКИНЕТЕ КРУГ КИЈАЊА И КАШЉА: Шта треба да знате о вирусима и респираторним инфекцијама које владају ове зиме?
- Акутне респираторне инфекције представљају најчешће инфекције савременог човека. У ову групу обољења сврставају се инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, али у највећој мери реч је о вирусним инфекцијама. Вируси, изазивачи акутних респираторних инфекција, јесу риновируси, вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, коронавируси, аденовируси и други – каже др Небојша Бохуцки из Завода за јавно здравље Суботице.
У Србији је од 6. до 12 јануара, према популационом надзору, забележено 7.618 случајева обољења сличних грипу, кажу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Наводе да се региструје низак интензитет активности вируса грипа и широка географска распрострањеност. Највише оболелих је у узрасту деце млађе од четири године.
Најчешће клиничке манифестације акутних респираторних инфекција јесу акутни назофарингитис, акутни синузитис, акутни фарингитис, акутни бронхиолитис, пнеумонија и друго.
- Акутни назофарингитис (акутни ринитис, односно акутно запаљење носног дела ждрела) по својој учесталости заузима прво место међу акутним респираторним инфекцијама. Ово обољење је у народу познато по називима „прехлада”, обична прехлада, назеб, кијавица и слично. Реч је о обољењу са типичном клиничком сликом коју карактерише кијавица, сузење, иритација и цурење из носа, главобоља, дрхтавица и слабост. Повишена температура (преко 38 степени Целзијуса) се ретко јавља код деце старије од три године, а код одраслих још ређе. Тегобе трају од два до седам дана. Обољење може бити праћено ларингитисом, трахеитисом или бронхитисом – напомиње др Бохуцки.
Важне превентивне мере
Најзначајније превентивне мере у циљу спречавања оболевања од акутних респираторних болести јесу у домену одржавања мера личне хигијене.
Наиме, узрочници акутних респираторних болести преносе се било директним контактом (кашљање, кијање, руковање са оболелом особом, пољубац и слично), било индиректним контактом (преко предмета заједничке употребе које су претходно контаминирале оболеле особе).
Терапија за све акутне респираторне вирусне инфекције подразумева такозвану симптоматску терапију. Реч је о лековима против повишене телесне температуре и против болова (антипиретици – аналгетици), као и о лековима за ублажавање кашља, односно за олакшавање искашљавања. Од изузетног је значаја и обезбедити довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско–дијететски режим исхране, мировање и слично.
- Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Некритичка употреба антибиотика утиче на појаву мултиплорезистентних сојева бактерија, што представља све већи јавно-здравствени проблем широм света. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара – наглашава др Бохуцки.
