KAKO DA PREKINETE KRUG KIJANJA I KAŠLJA: Šta treba da znate o virusima i respiratornim infekcijama koje vladaju ove zime?
- Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama. Virusi, izazivači akutnih respiratornih infekcija, jesu rinovirusi, virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, koronavirusi, adenovirusi i drugi – kaže dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje Subotice.
U Srbiji je od 6. do 12 januara, prema populacionom nadzoru, zabeleženo 7.618 slučajeva oboljenja sličnih gripu, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Navode da se registruje nizak intenzitet aktivnosti virusa gripa i široka geografska rasprostranjenost. Najviše obolelih je u uzrastu dece mlađe od četiri godine.
Najčešće kliničke manifestacije akutnih respiratornih infekcija jesu akutni nazofaringitis, akutni sinuzitis, akutni faringitis, akutni bronhiolitis, pneumonija i drugo.
- Akutni nazofaringitis (akutni rinitis, odnosno akutno zapaljenje nosnog dela ždrela) po svojoj učestalosti zauzima prvo mesto među akutnim respiratornim infekcijama. Ovo oboljenje je u narodu poznato po nazivima „prehlada”, obična prehlada, nazeb, kijavica i slično. Reč je o oboljenju sa tipičnom kliničkom slikom koju karakteriše kijavica, suzenje, iritacija i curenje iz nosa, glavobolja, drhtavica i slabost. Povišena temperatura (preko 38 stepeni Celzijusa) se retko javlja kod dece starije od tri godine, a kod odraslih još ređe. Tegobe traju od dva do sedam dana. Oboljenje može biti praćeno laringitisom, traheitisom ili bronhitisom – napominje dr Bohucki.
Važne preventivne mere
Najznačajnije preventivne mere u cilju sprečavanja obolevanja od akutnih respiratornih bolesti jesu u domenu održavanja mera lične higijene.
Naime, uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se bilo direktnim kontaktom (kašljanje, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac i slično), bilo indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koje su prethodno kontaminirale obolele osobe).
Terapija za sve akutne respiratorne virusne infekcije podrazumeva takozvanu simptomatsku terapiju. Reč je o lekovima protiv povišene telesne temperature i protiv bolova (antipiretici – analgetici), kao i o lekovima za ublažavanje kašlja, odnosno za olakšavanje iskašljavanja. Od izuzetnog je značaja i obezbediti dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko–dijetetski režim ishrane, mirovanje i slično.
- Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti. Nekritička upotreba antibiotika utiče na pojavu multiplorezistentnih sojeva bakterija, što predstavlja sve veći javno-zdravstveni problem širom sveta. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara – naglašava dr Bohucki.
