ИЗ УЧИОНИЦЕ У ЦЕРН Како су наставници из Србије завирили у тајне свемира у највећој лабораторији на свету?
Како би с развојем педагошких и методолошких вештина што више подстакли радозналост међу младима и интересовање за истраживање света око нас, крајем 2024. године 15 наставника физике кренуло је пут Женеве, где су од 9. до 13. децембра похађали обуку из области елементарних честица у Европској организацији за нуклеарна истраживања ЦЕРН.
Како би с развојем педагошких и методолошких вештина што више подстакли радозналост међу младима и интересовање за истраживање света око нас, крајем 2024. године 15 наставника физике кренуло је пут Женеве, где су од 9. до 13. децембра похађали обуку из области елементарних честица у Европској организацији за нуклеарна истраживања ЦЕРН.
За свакога ко је има, прилика да крочи у овај храм науке незаборавно је искуство, каже професор у новосадским гимназијама „Исидора Секулић” и „Тврђава” Милош Гарабандић, те додаје да му је она дала нову перспективу и уверила га у моћ науке да трансформише наш поглед на реалност.
– ЦЕРН је прави доказ да, када се најсјајнији умови удруже, нема граница ономе што можемо да постигнемо – истиче Гарабандић.
Како додаје, имао је привилегију да посети два највећа и најпознатија детектора честица на свету: CMS (Compact Muon Solenoid) и АТЛАС, који су кључни делови Великог хадронског сударача (LHC).
- Гледајући их из непосредне близине, постаје јасно колико су ови инструменти сложени и величанствени. CMS, који је висок као осмоспратна зграда, и АТЛАС, највећи детектор честица, оличење су врхунског инжењерства и иновативности. Један од најузбудљивијих делова боравка било је учешће у експериментима, који нису само едукативни већ и изузетно инспиративни јер омогућавају да се кроз практичан рад разуме сложеност физике честица - вели наш саговорник.
Наводи да су уз помоћ специјалних инструмената радили на детекцији миона, који пролазе кроз нас сваког дана, али их никада не примећујемо.
- Имали смо прилику и да присуствујемо предавањима врхунских светских стручњака који раде у ЦЕРН-у, а чија су стручност и страст према науци заразни. Слушали смо о најновијим открићима, будућим плановима за LHC, као и о улози ЦЕРН-а у открићу Хигсовог бозона, који је 2012. године потврдио теорије о настанку масе у свемиру - каже Гарабандић.
Једна од најфасцинантнијих тачака посете била је, како каже, „фабрика антиматерије”, где су сазнали како се антиматерија користи у медицини, као и зашто је тако изазовно створити и одржати ове честице у лабораторији.
- Нисмо заобишли ни простор у којем је 1989. године настао први интернет. Данас се ЦЕРН не памти само као место револуционарних открића у физици, већ и као родно место технологије која је постала незаобилазан део свакодневног живота - истиче наш саговорник.
Од Петнице до следеће степенице
Љубав према науци, каже Гарабандић, родила се током семинара астрофизике у Истраживачкој станици Петница. Завршио је основне студије медицинске физике и мастер студије нуклеарне физике на ПМФ-у у Новом Саду, уз додатно положене педагошке предмете и стечену лиценцу Министарства просвете. Од почетка студија активно се бави промоцијом науке, учествујући на бројним фестивалима и догађајима посвећеним популаризацији физике, а тренутно је са др Јованом Кнежевић (ПМФ) организатор пројекта „Naturale”, којем је циљ приближавање науке ученицима.
Са ученицима, додаје саговорник, настоји да изгради однос пун разумевања, подршке и отворености, преузимајући улогу која подсећа на старијег брата.
– У данашње време, верујем да је кључно прво бити педагог, а тек онда наставник. Када им покажете да сте ту за њих и да их разумете, ученици постају отворени и спремни за сарадњу, што је основа за успешно учење. Наравно, границе и дисциплина на часу морају се поштовати. Јасна правила и одговорност кључни су за стварање продуктивне атмосфере у којој могу да развијају свој потенцијал. Часове увек водим са дозом хумора, па ми често кажу: „Профо, баците неку фору данас!” Кроз смех и опуштену атмосферу ученици лакше прихватају и заволе чак и захтевне предмете попут физике. На тај начин, оно што је на први поглед тешко или апстрактно постаје занимљиво и достижно – закључује.