IZ UČIONICE U CERN Kako su nastavnici iz Srbije zavirili u tajne svemira u najvećoj laboratoriji na svetu?
Kako bi s razvojem pedagoških i metodoloških veština što više podstakli radoznalost među mladima i interesovanje za istraživanje sveta oko nas, krajem 2024. godine 15 nastavnika fizike krenulo je put Ženeve, gde su od 9. do 13. decembra pohađali obuku iz oblasti elementarnih čestica u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN.
Kako bi s razvojem pedagoških i metodoloških veština što više podstakli radoznalost među mladima i interesovanje za istraživanje sveta oko nas, krajem 2024. godine 15 nastavnika fizike krenulo je put Ženeve, gde su od 9. do 13. decembra pohađali obuku iz oblasti elementarnih čestica u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN.
Za svakoga ko je ima, prilika da kroči u ovaj hram nauke nezaboravno je iskustvo, kaže profesor u novosadskim gimnazijama „Isidora Sekulić” i „Tvrđava” Miloš Garabandić, te dodaje da mu je ona dala novu perspektivu i uverila ga u moć nauke da transformiše naš pogled na realnost.
– CERN je pravi dokaz da, kada se najsjajniji umovi udruže, nema granica onome što možemo da postignemo – ističe Garabandić.
Kako dodaje, imao je privilegiju da poseti dva najveća i najpoznatija detektora čestica na svetu: CMS (Compact Muon Solenoid) i ATLAS, koji su ključni delovi Velikog hadronskog sudarača (LHC).
- Gledajući ih iz neposredne blizine, postaje jasno koliko su ovi instrumenti složeni i veličanstveni. CMS, koji je visok kao osmospratna zgrada, i ATLAS, najveći detektor čestica, oličenje su vrhunskog inženjerstva i inovativnosti. Jedan od najuzbudljivijih delova boravka bilo je učešće u eksperimentima, koji nisu samo edukativni već i izuzetno inspirativni jer omogućavaju da se kroz praktičan rad razume složenost fizike čestica - veli naš sagovornik.
Navodi da su uz pomoć specijalnih instrumenata radili na detekciji miona, koji prolaze kroz nas svakog dana, ali ih nikada ne primećujemo.
- Imali smo priliku i da prisustvujemo predavanjima vrhunskih svetskih stručnjaka koji rade u CERN-u, a čija su stručnost i strast prema nauci zarazni. Slušali smo o najnovijim otkrićima, budućim planovima za LHC, kao i o ulozi CERN-a u otkriću Higsovog bozona, koji je 2012. godine potvrdio teorije o nastanku mase u svemiru - kaže Garabandić.
Jedna od najfascinantnijih tačaka posete bila je, kako kaže, „fabrika antimaterije”, gde su saznali kako se antimaterija koristi u medicini, kao i zašto je tako izazovno stvoriti i održati ove čestice u laboratoriji.
- Nismo zaobišli ni prostor u kojem je 1989. godine nastao prvi internet. Danas se CERN ne pamti samo kao mesto revolucionarnih otkrića u fizici, već i kao rodno mesto tehnologije koja je postala nezaobilazan deo svakodnevnog života - ističe naš sagovornik.
Od Petnice do sledeće stepenice
Ljubav prema nauci, kaže Garabandić, rodila se tokom seminara astrofizike u Istraživačkoj stanici Petnica. Završio je osnovne studije medicinske fizike i master studije nuklearne fizike na PMF-u u Novom Sadu, uz dodatno položene pedagoške predmete i stečenu licencu Ministarstva prosvete. Od početka studija aktivno se bavi promocijom nauke, učestvujući na brojnim festivalima i događajima posvećenim popularizaciji fizike, a trenutno je sa dr Jovanom Knežević (PMF) organizator projekta „Naturale”, kojem je cilj približavanje nauke učenicima.
Sa učenicima, dodaje sagovornik, nastoji da izgradi odnos pun razumevanja, podrške i otvorenosti, preuzimajući ulogu koja podseća na starijeg brata.
– U današnje vreme, verujem da je ključno prvo biti pedagog, a tek onda nastavnik. Kada im pokažete da ste tu za njih i da ih razumete, učenici postaju otvoreni i spremni za saradnju, što je osnova za uspešno učenje. Naravno, granice i disciplina na času moraju se poštovati. Jasna pravila i odgovornost ključni su za stvaranje produktivne atmosfere u kojoj mogu da razvijaju svoj potencijal. Časove uvek vodim sa dozom humora, pa mi često kažu: „Profo, bacite neku foru danas!” Kroz smeh i opuštenu atmosferu učenici lakše prihvataju i zavole čak i zahtevne predmete poput fizike. Na taj način, ono što je na prvi pogled teško ili apstraktno postaje zanimljivo i dostižno – zaključuje.