ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛЕКАРА КОЈИ ЈЕ СПАСАО ЖИВОТ ДЕВОЈЧИЦИ У АВИОНУ "Борила се са огромном температуром, грчевима, поплавела је и престала да дише"

Приликом одласка екипе у Турску догодила се права драма када је на лету из Истанбула у Анталију позлило петогодишњој девојчици.

Томићевић је имао одлучну реакцију, помогао је девојчици и постао јунак.

- Верујем да би сви тако поступили. Не знам да ли би успели, али сигуран сам да би покушали. То је људски инстикт – жеља да помогнеш некоме. Помогли су ми велико искуство и спретност током трајања борбе - рекао је доктор за "Меридиан спорт".

Док је авион био високо на небу, посада је путем система за обавештавање позвала све медицинске стручњаке у авиону, у циљу пружања помоћи. На позив пилота, доктор Томићевић се одазвао истог тренута и дошао до девојчице која је имала температуру преко 40 степени Целзијуса и доживела „фрас“.

Брзом и стручном интервенцијом доктор Томићевић је успео да спусти температуру девојчици, стабилизује њено стање и спречи даље компликације. Његов професионализам и смиреност у кризној ситуацији изазвали су велико дивљење међу путницима и члановима посаде.

- Кренули смо из Истанбула ка Анталији. Огласио се капетан и замолио путнике да се идентификују присутни лекари. Одмах сам реаговао и јавио се стујардесама. Морам да их похвалим. Биле су заиста сјајне и значајно су помогле. Иначе веома ретко носим своју лиценцу, али срећом сам је овог пута имао код себе. Не знам како би се ситуација одвијала у супротном.

- Затекао сам петогодишњу девојчицу, најпре врло црвену у лицу. Имала је веома високу телесну температуру – прешла је 40. Борила се са грчевима и у једном тренутку је баш поплавела. Била је ван свести и престала је да дише. Стјуардесе су ми донеле два кофера са лековима, али ту није било ничега адекватног за лечење деце. Срећом, нашао сам чепиће дијазепама. Брзо сам их искористио и грчеви су почели да се заустављавају. Константно смо јој масирали груди. Реч је о шесточланој породици. Око нас су били уплакани и уплашени мајка, отац, брат, бака и дека.

Томићевић је специјалиста ургентне медицине и хирургије, реаговао је брзо, иако у авиону нису имали потребне лекове.

- Ништа није исто када сте изнад облака. Не можете да се зауставите. Нема ко да вам помогне. Стјуардесе јесу реаговале фантастично, али причам о стручним лицима. Било нам је неопходно да реагујемо неким леком за обарење температуре. Искористио сам клупску ‘апотеку’ и узео бруфен од 600 милиграма. Ножићем сам издробио лек у млеко, како девојчица не би попила превелику дозу за њене године. Мешавина млека и воде натерала ју је да поврати, али дошла је к себи и сви смо лакше дисали.

Није изненађење што се први пут сусрео са оваквом ситуацијом.

- Искрено, ништа слично до сада нисам доживео. Било је ‘луђих’ ситуација, али локацијски гледано, не и компликованије од ове. Једноставно, препуштени сте сами себи. Баш све је на теби у том моменту. Или јеси, или ниси. Цео живот радим у ургентим службама, али са децом је увек најстресније. Нисам навикао да ми се дешавају такве ситуације. Санирао сам крварења, повреде, шио шавове, али ово је реткост. Било је доста драмтично.

- Сви чланови породице су били уплашени. Ништа чудно с обзиром на дешавања. Отац ми је, онако уплашен са очима пуним суза, пришао и пружио свој сендвич када смо излазили из авиона. Био је погубљен и желео је да ми се захвали на неки начин. Ту смо се поздравили. Нисмо остали у контакту. Свако је кренуо својим путем. Надам се да је девојчица сада у потпуности добро. Не волим да остајем у пријатељским односима са својим пацијантима. То није пракса коју негујем. Сматрам да је овако професионалније.

Већи део експедиције ФК Напредак је за ова дешавања сазнао тек по слетању у Анталију, а Даниел је убрзо постао главна звезда у клупским одорама.

- Скоро нико из екипе није ни знао. Многи су одмарали, спавали, нису пратили ситуацију у другом делу авиона. Трудио сам се да генерално што мање људи види шта се дешава. Нисам желео да крене општа паника, јер је то спонтана реакција. Никако нам то није требало и успели смо да избегнемо непожељан сценарио. Сазнали су већином тек када смо изашли из авиона и све су реаговали са одушевљењем. Били су срећни и збијали су шале. Говорили су ми: ‘Дачо, председниче’. Духовити момци, као и обично. Имамо дивну екипу и Напредак је фантастичан клуб. Задовољство је радити са тако културним момцима - закључио је Даниел Томићевић.