ИСЦЕЉИВАО СВЕ МУКЕ И БОЛЕСТИ, ПРОЗИРАО МИСЛИ Данас славимо Светог Григорија Чудотворца
Када је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки само са 17 хришћана, а када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански само са 17 незнабожаца.
Српска православна црква данас обележава Светог Григорија Чудотворца.
Рођен је у Неокесарији око 213. године у угледној паганској породици, где је изучавао реторику и право, а између осталог и грчку и мисирску филозофију, међутим када је упознао њену штурост и непотпуност, обратио се хришћанским учитељима поред којих је остао неколико година и на крају се и крстио.
Хтео је цео да се преда Исусу Христу, због чега се удаљио у пустињу, где је у подвизима провео дуго време.
"Слава о њему пронесе се свуда, и Федим еп. Амасијски хтеде га посветити за епископа Кесаријског. Прозорљиви Григорије опази намеру Федимову, па се кријаше по пустињи од изасланика његових, да га не би нашли. Најзад га Федим чудним начином посвети, и Григорије мораде се примити службе архипастирске", пише у житијама.
У епископској служби истакао се као снажна личност, с великим способностима за организовање црквеног живота, био је и велики подвижник и чудотворац. Приписују му се многа чуда, због чега је у народу и прозван Чудотворац. Када је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки само са 17 хришћана, а када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански само са 17 незнабожаца.
"Заповедао је злим дусима, заповедао горама и водама, лечио све муке и болести, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само догађаје него и мисли људске", наведено је у житијама.
Када је, рецимо, под царем, Децијем Трајаном, почело прогонство хришћана, свети Григорије је одвео своје вернике у удаљену планину. Међутим, били су пријављени прогонитељима од стране једног "незнабожца", те су војници опколили планину. Светитељ је предавши упуства свом ђакону, отишао на отворено место, подигао своје руке ка небу, и почео да се молити Богу.
Војници су претражили планину неколико пута, пролазећи поред Хришћана, не видевши их, тако да су коначно одустали у потрази и отишли. По повратку у град, рекли су да на планини нема никога и да само два дрвета стоје једно наспрам другог. Незнабожац који је издао место скривања хришћана се прво изненадио, а онда поверовавши у Христа и сам се обратио у хришћанство.
Када је прогонство хришћана престало, свети Григорије се вратио у Неокерасију.
Скончао земни живот 270. год. у дубокој старости.