(ФОТО) ВЕЛИКА ПОБЕДА НА МУЊИНОМ БРДУ: Пробијена лева тунелска цев, аутопут од Паковраћа до Пожеге пред завршетком!
И док је Лаз у потпуности савладан, Муњино брдо се није дало тако лако. Ипак, пре пар дана пробијена је и лева тунелска цев и одмах се кренуло са постављањем примарне бетонске облоге.
„После тога остаје да урадимо примарни подножни свод и тиме бисмо затворили примарну конструкцију у левој тунелској цеви, после тога крећемо са израдом арматуре и хидроизолације за секундарну конструкцију”, каже одговорни надзорни орган за тунеле Лаз и Муњино брдо Владан Радосављевић за агенцију РИНА.
Радови у обе тунелске цеви у Муњином брду одвијају се синхронизовано, док се у левој ради примарна конструкција у десној се већ значајно одмакло.
„Ту смо завршили примарну конструкцију, тако да остаје арматура, бетонирање, секундарна конструкција, ради се на кабловским каналима, ивичњацима и осталим пратећим елементима”, каже Радосављевић.
А када се све то физички заврши, крећу функционална испитивања где се под сталним напоном из мреже врше испитивања свих тих система.
„Када су резултати свих тих испитивања позитивни, онда се стварају услови за завршетак техничког прегледа и на крају за издавање употребне дозволе”, објаснио је руководилац стручног надзора Владимир Петровић.
Али иако су радови били сталном лупом јавности и лаици би рекли да је могло и бржре, струка се ипак чврсто држала свих правила и прописа, а специфична геологија додатно је компликовала планирану динамику.
„Та геологија је врло незгодна, зато што не постоји најава да ће се десити колапс, може рецимо да се деси изненадан колапс због тога што је пукотински систем такав да је неповољан у односу на правац ископа и онда се дешавају тренутна обрушавања и ломови”, каже Петровић.
И његов кинески колега сагласан је да је рад на тунелу Муњино брдо био најзахтевнији задатак са којима су се на овој траси суочили.
„Четири године смо овде радили даноноћно, било је много тешких дана, али успели смо да упркос свим проблемима савладамо овај тунел и сада настављамо даље”, казао је за ГЗС директор пројекта Шо Ђи Шанг.
Директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак истиче да је читава траса била проблематична иако је дуга свега 19, 5 километара.
„Између Лаза и Муњиног брда рецимо је био кањон, ту је требало урадити три озбиљне конструкције да не би дошло до клизишта и урађено је чак 12 надвожњака који су врло битни и као да то није довољно, појавило се клизиште на излазу из Муњиног брда које ћемо брзо санирати. Али упркос притиску јавности, поново понављам, безбедност је број један и кад будемо урадили како треба и испоштовали технологију и кад знамо да је све урађено како треба, онда ће ова деоница бити пуштена у саобраћај”, нагласио је Дробњак.
До завршетка комплетне деонице није остало још много, валовито и брдовито Драгачево већ сада сасвим другачије изгледа, а ова саобраћајница јединствена је веза између Моравичког и Златиборског округа, али је и жила куцавица читаве западне Србије. Због тога су сви који су учествовали у изградњи посебно поносни.
„Био сам изузетно поносан и када је био урађен Милош Велики и наравно обилазница око Чачка, а сад идемо да завршимо ауто – пут до Пожеге, па да наставимо даље до границе са Црном Гором преко Дуге Пољане, али и да што пре кренемо да радимо брзу саобраћајницу од Пожеге ка Златибору. Крвоток сваке државе су ауто – путеви и брзе саобраћајнице, то је врло битно за државу и њен је најавећи капитал, јер кад се направе путеви онда ради и привреда и индустрија”, поручује директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак и додаје да су реална очекивања да се комплетна деоница заврши до Видовдана следеће године, симболично на славу путара.