ЕВО ЗАШТО СМО СЕ ГУШИЛИ У МАГЛИ ОКО НОВЕ ГОДИНЕ Нису домаћинства најгори загађивачи, трују и они који нас греју

Прекомерно загађење, а посебно честицама ПМ 2,5 које су најопасније по наше здравље, било је забележено на готово свим мерним станицама у земљи. У одређеним градовима, честично загађење било је и до 10 пута веће од дозвољених граница, а нездрави ваздух могао је и да се види и помирише, пише Клима 101.

Зашто се дешавају овакве епизоде екстремног честичног загађења? Јер око празника није било хладније, нити је постојао неки посебан извор загађења који је у међувремену престао да емитује.

Одговор лежи у временским условима који су владали око Нове године: не само ниске температуре, већ и комбинација повишеног ваздушног притиска, недостатка ветра, као и повећане релативне влажности ваздуха.

У оваквим условима, не само што загађен ваздух остаје "заробљен" у нижим деловима атмосфере, већ у атмосфери нагло настају нове честице ПМ 2,5.

Ове честице, које не настају у нашим застарелим кућним ложиштима већ своје порекло воде од гасова као што је сумпор-диоксид, кључне су за разумевање природе загађења ваздуха у Србији, као и за разбијање једног увреженог мита о изворима загађења.

Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) у свом последњем извештају за 2023. годину пише о изворима честичног загађења:

"Најзначајнији извор за суспендоване честице ПМ 10 и ПМ 2,5 су топлане снаге мање од 50 МW и индивидуална ложишта… Из овог сектора потиче 61 одсто свих националних емисија суспендованих честица ПМ 10 односно 77 одсто суспендованих честица ПМ 2,5".

Како наводи СЕПА, за честице ПМ 2,5 су после индивидуалних ложишта највећи емитери друмски саобраћај (10 одсто) и индустрија (6 одсто), а "најмањи допринос укупним емисијама суспендованих честица (ПМ 10 и 2,5)… је из сектора Производња електричне и топлотне енергије, од 3-5 одсто".

Другим речима, СЕПА наводи да су домаћинства апсолутно доминантни извор загађења ПМ 2,5 у Србији, а да је удео термоелектрана на угаљ готово занемарљив.

Зашто ови подаци нису прави одговор на питање ко загађује?

Али ова слика не приказује реалност ситуације у Србији. Ако се током неког екстремно загађеног дана, на пример током недавних празника, питате одакле толико загађење ПМ 2,5, подаци које нуди СЕПА нису прави одговор.

Како већ годинама показују независна научна истраживања из Србије и иностранства, примарни извор честица ПМ 2,5 у Србији су термоелектране на угаљ, а посебно велике термоелектране као што су ТЕНТ А и Б.

У зависности од процена и коришћених метода и модела, бројеви се могу донекле разликовати у зависности од студије. Примера ради, истраживање Joint Research Centre даје донекле другачије процене удела енергетике и домаћинстава, али основна порука је иста: подаци које нуди СЕПА, а који су у Србији постали општеприхваћени у јавности, не рефлектују реалну слику.

Извештаји о квалитету ваздуха које издаје СЕПА заправо су једини публикован извор података који долази до закључка да су у Србији доминантни извор честичног загађења (ПМ2,5) индивидуална ложишта, а не термоелектране на угаљ.

Као резултат таквог приказа, и одговорност за стање загађења, нарочито екстремног загађења ваздуха током зимских месеци, на тај начин је прекомерно индивидуализована.

Време је да се ова информација, који је у стручним круговима одавно позната и опште прихваћена, пренесе и у ширу јавност, као и у званичне државне документе и стратегије.

Неопходно је да доносиоци одлука и шира јавност буде најбоље могуће и истинито упозната са изворима загађења ваздуха, а посебно када је у питању загађење ПМ 2,5 које представља једно од највећих здравствених изазова и опасности по наше становништво.