ЕВО ЗАШТО СЕ ДЕЦА НАЈВИШЕ РАДУЈУ СВЕТОМ НИКОЛИ Ово су легенде о свецу заштитнику и доброчинитељу

Свети Никола рођен је на почетку четвртог века након Христа у азијском делу Турске, у покрајини Ликији.

Његови родитељи су били имућни, али он то није користио. Према свим легендама и постојећим подацима, Никола је одувек био врло скроман, али и понизан, што се огледало у његовим добрим делима за живота.

Живот му је обележила смрт оба родитеља од куге. Уместо да на себе и своје ужитке потроши породични новац, Никола је почео да храни и послужује своје комшије, а исту традицију наставио је и на својим путовањима. Распродао је сво богатство и трошио како би помогао сиромашнима.

Постао је бискуп у турском граду Мири, где је био све до своје смрти, а тамо је и сахрањен.

Ипак, његове мошти су премештене у италијански Бари, након што су гласине о његовој доброти и племенитим делима стигла до Италије. Кости су "преузели" италијански морепловци, а бенедиктински опат наручио је изградњу цркве у којој би се кости могле достојно сачувати. Касније је папа Урбан ИИ посебно посветио ту базилику Светом Николи.

Кости нису дуго издржале, бар у крутом стању. Наиме, кости светог Николе наводно су се растопиле, а течност су скупили у посуду коју и дан данас носе посебно уздигнуту на служби у Барију, на дан овог свеца.

Између осталих, две приче о Светом Николи се и дан данас препричавају деци.

Прва је она према којој је Свети Никола постао заштитник вереника, а уједно због њега и стављамо чисте чизмице на прозор.

Наиме, Никола је своје богатство често користио како би заштитио оне који су у невољи. Тако је једном приликом заштитио три младе девојке, чији је отац био сиромашан и није могао да им да мираз како би се удале. Девојкама је, уместо удаје и породичног живота, претио посао проститутки, за шта је сазнао и Никола.

Под окриљем ноћи, Никола је узео три вреће, а у сваку ставио злато. Вреће је бацио пред прозор девојака, које су тада напокон могле да се удају. Светог Николу због те приче често на сликама приказују са три вреће или три јабуке, које су такође симболизовале њихов мираз.

Друга најпознатија прича јесте она која га приказује као заштитника деце.

Током периода глади, Николу је локални месар позвао у свој дом. Након што је на столу угледао тањир пун меса, Свети Никола помислио је оно најгоре. Брзо се упутио у подрум домаћина месара, где је угледао три бачве, а у бачвама тела тројице дечака. Никола је брже-боље оживео дечаке.

Деца и вереници нису једини под његовом заштитом. Током свог живота, Никола се сусретао са бројним путницима, трговцима, морепловцима и сиромашнима. Управо је њима и посвећивао највише пажње и даривао их.

Према легенди Свети Никола је кренуо у Свету земљу, али је настала страшна олуја и брод замало није потонуо. Свети Никола је запретио таласима и они су се смирили. Тако је постао заштитник морнара и путника.

Заштитништво Светог Николе разликује се од места до места, а најчешће се спомињу деца, сиромашни, морепловци и бродови, трговци, крадљивци покајници и проститутке, па чак и пекари и залагаоничари.

Такође, легенда о Деда Мразу води порекло од Светог Николе, управо због поклона којима је даривао скоро сваког кога је срео, као и да традиционални дека носи црвено одело јер је такво носио управо Свети Никола.