ДРАСТИЧАН ПАД МЛАДИХ У СРБИЈИ: У 20 година нестало пола милиона! ЗВАНИЧНИ ПОДАЦИ откривају ДВА узнемирујућа разлога

Број младих у Републици Србији опада и у апсолутном и у релативном смислу, показује најновија студија Републичког завода за статистику. Претходна истраживања динамике која су пратила популацију узраста од 15 до 29 година кроз све послератне међупописне периоде, утврдила су да је пад броја започео након 1981. године. Иако дефиниција укупног становништва није била иста у свим пописима, подаци су јасно документовали силазни тренд бројности и учешћа младих, што је једна од кључних карактеристика демографског развитка Србије, било да се интерпретира у контексту демографског старења или недовољне репродукције.

Тако је, према попису из 2022. године, у Републици Србији живело 1.449.196 лица узраста од 15 до 34 године, што је чинило више од петине популације Републике Србије (21,80%). Првим пописом у 21. веку, 2002. године, регистровано је 1.989.093 становника исте старости (26,53%), а наредним пописом, 2011. године, 1.818.383 (25,30%).

То значи да је током 20 година број младих је опао за 539.897.

Пад се десио и у последњем међупописном периоду, када је број редукован за 369.187. Ови подаци потврђују интензиван процес демографског старења и мањи обим улазећих генерација у контингент младих.

Где млади најчешће живе

Године 2022. 63,38% младих живело је у градским насељима. Може се претпоставити да је младо становништво махом урбано, односно да градови имају млађу популацију.

Посматрано по регионима, удели младих се крећу у распону од 21,45% у Региону Шумадије и Западне Србије до 22,36% у Београдском региону, који је најурбанији.

Рекордери по броју младих становника нису велики градови

Интересантно је да је у најмногољуднијој јединици, Региону Шумадије и Западне Србије, поред релативног минимума, забележен и апсолутни максимум од 390.279 младих становника.

Апсолутне вредности показују да су млади најмање бројни у Региону Јужне и Источне Србије (304.655), који је популационо најмањи, али и демографски најстарији регион.

У Београду је присутан узлазни тренд броја младих, посматрано од најмлађих ка најстаријим.

Једино је у Шумадији и западној Србији стратум најмлађих бројнији од чак две наредне петогодишње групе.

Просторна дистрибуција становништва старости 15‒34 године на нивоу насеља открива да у северном низијском делу Републике Србије преовлађују насеља где је удео младих већи (20‒25%), а у јужном брдско-планинском делу удели су углавном мањи и хетерогенији. Тако у западним, а посебно источним пограничним крајевима на југу преовлађују насеља где су млади заступљени са мање од 15%.

Удели 15‒20% карактеристични су за насеља дуж Коридора 10. Највећи удели су у готово свим насељима општине Прешево, Тутин, и великом делу општина Бујановац и Нови Пазар, где млади чине више од четвртине популације.

Више тинејџера него тинејџерки

Бројнија мушка популација међу омладином није универзални образац који важи само на мањим територијама. Већ на нивоу региона има одступања од ових образаца, и то у Београдском региону.

Док међу најмлађом омладином Београда (15‒19) преовлађују мушкарци, у осталим старосним групама уочљив је суфицит жена. Анализа по једногодишњим групама показује да се "вишак" жена јавља од 21. године старости.

Насупрот Београдском региону је Регион Јужне и Источне Србије, у којем је асиметрија у корист мушкараца највећа. У нижим узрастима, она је очекивана, и на нивоу осталих региона, али се након 25. године повећава.

Због чега Србија губи младо становништво

Како је објашњено у студији, с једне стране, ови патерни се могу објаснити одложеним утицајем фертилитета. Ипак, треба имати на уму да је период када су се посматране генерације рађале веома неуједначен са друштвеноекономског, политичког и демографског становишта.

Тако су старије групе махом рођене током последње деценије прошлог века, у периоду велике кризе у Србији, која је у литератури окарактерисана као "распад друштва". Део младих узраста 20‒24 године рођен је за време кризе и бомбардовања од стране НАТО, када је наталитет бележио минимум, а део у наредним годинама, са вишим фертилитетом, који поједини чак квалификују и као четворогодишњу рехабилитацију рађања или мини беби-бум.

Ако се томе додају током кризе интензивирани двосмерни процеси пресељења (имиграција и емиграције) генерације родитеља, тешко је објективно и у потпуности појаснити интерну старосну структуру младог становништва, појашњено је у студији.

"Додатно, укључивање младих у самосталне миграције током одрастања и њихово пресељење у иностранство (где због дужине боравка можда нису ни ушли у укупно становништво) или досељавање из иностранства, још више отежава контекстуално тумачење података", наводи се.