ДОБРИ СУ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ, А ШТА ЈЕ СА СТВАРНОШЋУ? Ђаци прваци вешти са мобилним телефонима, али маказе не умеју да држе
Након тестирања предшколаца у Србији, запажено је да је свака генерација све боље информисана и да се добро сналази у дигиталном окружењу, али се као проблем јавља недостатак пажње и концентрације, подсећа дефектолог олигофренолог Драгана Станисављевић.
– Свако учење почиње пре свега пажњом, која може бити спонтана и вољна – каже Станисављевићева.
Како наводи,без обзира на разлике између ова два типа, не можемо их раздвајати ни супротстављати.
- Често родитељи наводе да дете уме да се заигра у дужем временском интервалу уколико је активност у складу с његовим интересовањима. Али за постизање неког циља не можемо се бавити само оним што желимо и што нам је само по себи привлачно и занимљиво. Нпр. предшколац ужива у причама о свемиру, али не жели да вежба графомоторику, јер га то замара. Али уколико му дамо задатак да помогне астронауту да дође до ракете тако што ће пратити испрекидан, вијугав пут и одлетети у свемир, сам исход активности није одбијање већ прихватање. Концентрација је једна од карактеристика пажње, а када је добра, други подражаји нас не могу одвратити од оног чиме смо заокупљени: она омогућава ђацима да нпр. прате на часу учитељицу, а да се притом не осврћу на буку која долази споља – каже наша саговорница.
За лакши прелазак из вртића у школу
Редовно читање прича, разговор и постављање питања, игре које подстичу моторику (вајање пластелином, бојење, лепљење, сецкање), као и подстицање самосталности, могу знатно олакшати прелазак из вртића у школу. Важно је створити и позитивну атмосферу како би дете било мотивисано и радознало када крене са учењем, сматра Дивна Вукашиновић.
Према речима логопеда Дивне Вукашиновић, учитељи са којима сарађује примећују да деца долазе у школу са слабијим предзнањем, што отежава почетно учење читања и писања, а родитељи се питају због чега је тако.
– Малишани превише времена проводе у пасивним активностима, играјући игрице или гледајући Јутјуб, замењујући тиме интеракцију са вршњацима – додаје. – Због убрзаног начина живота, родитељи често немају довољно времена да се посвете припреми деце за школу и наводе ми како се ранијих година више вежбало у предшколским групама уз радне листове и игрице „На слово, на слово”, а и сама примећујем да све већи број шестогодишњака неправилно изговара гласове. У том узрасту требало би да користе око 2.500 речи, а у једној реченици пет-шест. Кроз игре могу да науче да препознају слова, а истичем значај препознавања распореда гласова у речима.
Утицај интернета и геџета
Полазак у први разред лане је одгођен за 4.000 хрватских малишана. Негативан тренд наставио се и ове године: само у у Сплитско-далматинској жупанији готово 600 деце (свако осмо) показало је недовољну психофизичку зрелост, што се приписује погубном утицају интернета, мобилних телефона и геџета.
Од будућег ђака првака, наводе саговорнице, очекује се да самостално обавља личну хигијену, да се облачи, свлачи и одлаже своју гардеробу, везује пертле, поштује правила понашања за столом, води рачуна о својим стварима, буде стрпљиво и сачека свој ред, прихвати да дели пажњу са другом децом и учествује у активностима и кад нису у складу са његовим тренутним жељама.
Поред свега наведеног, требало би да има развијену способност да синхронизовано користи обе стране тела, те да, рецимо, док сече, једном руком држи маказе, а другом окреће папир, што нека не умеју, па чине обрнуто. У овом узрасту ваљало би да правилно држи оловку, те да се сналази на папиру: да пише с лева надесно, од горе надоле, да препознаје просторне релације у односу на себе и предмете, шта значи пре, а шта после.
Такође, морало би знати своје име и презиме, са ким и где живи, чиме се родитељи баве, али и распознавати делове дана, дане у недељи и годишња доба с њиховим карактеристикама.
С. Милачић
