ЂАК ПРВАК МОРА БИТИ СПРЕМАН! Ових 5 ствари ДЕТЕ мора знати пре поласка у школу РОДИТЕЉИ изнова праве исту ГРЕШКУ!

Процес уписа у први разред већ неколико година уназад обавља се електронски регистрацијом на сајт еУправе. Детаљно о томе шта тачно подразумева лекарски преглед, разговор са психологом и пријави за упис у школу прочитајте у нашем засебном тексту.

Ипак, полазак детета у школу за родитеље често уме да буде велики стрес и донесе дилеме везане за спремност малишана за први дан школске године. Забринутост и уплашеност родитеља обично се односи на питања како ће се њихова деца снаћи у новој средини; како ће реаговати на нове другаре и учитељицу; да ли су добро припремљени и потковани знањем за полазак у први разред; да ли ће остати довољно мирни и послушни да преседе цео школски час...

Прва и основна чињеница коју стручњаци саветују родитељима да што пре усвоје, како би поштедели себе беспотребног стреса, јесте да немају сва деца уписана у први разред исти ниво зрелости, знања и вештина и не значи да ће недостатак нечега од наведеног донети потешкоће у савладавању градива првог разреда.

А шта је оно што ђаци прваци обавезно треба да знају пре поласка у школу, односи се на пет ствари које ће подржати самосталност, сналажљивост и самопоуздање детета и - не тичу се ни слова ни бројева!

Сваки ђак првак мора да зна:

1. Да се сам обуче, веже пертле и закопча дугме

Будући ђаци прваци чини се знају све, али у домену модерних технологија и управљања паметним рачунарима, таблетима и телефонима! Иако су прави су хакери, то ипак није довољно да се буду самостални.

Деца често и даље траже од родитеља да им помогну при везивању пертли, облачењу и слично. Родитељи им, како кажу стручњаци, повлађују. Купују има патике на "чичак", везују пертле, облаче их, не дајући тако детету шансу да то уради самостално.

Неки стручњаци истичу да родитељска грешка лежи у недостатку стрпљења јер - лакше је једном везати пертле детету, него му сто пута објашњавати како се то ради.

Ранко Рајовић, аутор НТЦ система учења, каже да први кораци у осамостаљивању деце почињу већ у вртићу. Тада дете мора да научи само се обуче, да се спреми за спавање - једноставно, да брине само о себи.

"Родитељи таман да крену, а дете се сети да хоће друге чарапе. Или се поквасио, па му је мокра мајица, мора да се пресвуче. А шта дете заправо ради? Оно помера одлазак у вртић јер жели да још мало буде код куће. То родитељи који имају малу децу знају јер већина то ради. Зато се увече спрема шта ће дете да обуче, да обује, да понесе. Нема ту сад ујутру шта ћеш, па он онда неће ништа. Нека дете и бира, али увече, не ујутру. Ујутру мора имати довољно времена да се обуче, да опере зубе, па и да на поласку веже пертле да не жури. Јер задатак детета је да научи да веже пертле пре школе", тврди Рајовић.

Још једна вештина слична везивању пертли коју је неопходно усвојити пре првог разреда јесте - закопчавање и откопчавање дугмади и рајсфершлуса.

2. Да сам оде у тоалет

Као и код учења везања пертли, деца би морала да до најкасније седме године живота знају како да самостално оду до тоалета. Приоритети родитеља, колико год некада били добронамерни, врло често, што због страха, што због родитељских амбиција, могу да успоре дете у развоју.

Тако учитељима и учитељицама у основне школе долазе деца која не знају како да користе тоалет. А хаос настаје када учитељи са десетинама првака оду на екскурзију, па просветни радници морају децу да уче како да користе тоалет папир.

Осим тога, после вртића у којем су тоалети обично намењени деци оба пола, потребно је малишанима указати на чињеницу да у школи неће бити тако. Шта значе ознаке на вратима тоалета, односно у који тоалет одлазе девојчице, а у који дечаци, малишани треба да знају пре првог школског дана.

"Дође нам дете у школу, а не зна за хигијену после употребе тоалета, и зато питам шта је родитељ радио са тим дететом? Нису деца размажена, него је родитељу тешко да му покаже, а детету се мора сто и више пута некада нешто објаснити да би стекло вештину", испричала је раније Мирјана Стевановић, директорка ОШ "Матко Вуковић" у Суботици.

Истиче да су учење читања и писања процес који се одиграва током читавог првог разреда, али да би деца већ требало да понесу завидно животно знање из куће.

"Дететово и слободно време родитеља не смеју да преузму лајф-коучеви, спортски или образовни радници. Има случајева да дете не зна српски језик, а уписују га на енглески, или не зна да веже пертле, а терају га да свира клавир", каже она.

3. Да правилно спакује ранац

Школски ранац пун ђачких књига и свезака, на детету је само да узме ранац и оде у школу. Проблем је када се у ту исту школу дође, а дете не зна ни шта има од часова и да су спаковане погрешне свеске.

Зашто је то тако? Пре свега, зато што су маме и тате ти који сваке вечери својој деци све више спремају књиге за школу, а не дете које у школу иде.

Самостално паковање књига за школу има неколико користи за дете. Осим што деца у школу неће доћи неспремна за наставу, научиће и распоред часова за целу недељу. Потом, ова активност ђаке прваке учи да буду одговорни, развија им преко потребне организационе вештине, а самим тим и самопоуздање.

Овде није реч само о избору књига, свезака и прибора према распореду часова за одређени дан већ у самом начину на који се пакује ранац и сав прибор у њему. Дакле, неопходно је да дете зна да спакује своју школску торбу одређеним редоследом, тако да га ништа из ње не жуља и не стеже, затим да враћа поклопце на фломастере и оловке, да зна како се пакује ужина и где стоји у ранцу, као и шта се из ђачке торбе баца, а шта се враћа кући...

4. Да зна шта има за домаћи

И родитељи такође користе паметне телефоне, само што то често раде науштрб рођене деце. Тако су све чешће ситуације да се дете врати из школе, а на питање "шта имаш за домаћи задатак" одговарају да не знају, или се не сећају!

Тада креће родитељска акција, позиви и поруке у вајбер групама са осталим родитељима деце из разреда, а неретко се позивају и учитељи или учитељице како би родитељима рекли шта је то задано деци као домаћи задатак.

Сви стручњаци, педагози, дечји терапеути и психолози су сагласни да се на овај начин деци одмаже да правилно одрасте у функционалну особу. Памћење домаћег задатка деци помаже при развијању вештине самосталног учења, јача одговорност према својим школским обавезама, да буду посвећена, изграде дисциплину и створе рутину како би постигли успех у школовању. Битну улогу у стварању ове одговорне навике имају родитељи, и они би требало да науче дете како да не забораве шта им је домаћи.

5. Основни подаци о детету и породици, оријентација у времену и простору...

Поред ових горе наведених важних ставки које ће први разред учинити далеко безбрижнијим, стручњаци истичу још неколико знања и вештина које је требало савладати још у вртићу или предшколској установи, пре него што се седне у ђачке клупе.

Међу њима су:

- познавање основних информација о себи - дете мора да зна своје пуно име и презиме, адресу, пуна имена родитеља, браће, сестара као и њихов узраст, затим име школе коју похађа и где се она налази

- оријентација у простору и времену - ђак првак треба да буде свестан временских и просторних ограничења, треба да зна шта је десно, лево, горе, доле, поред, изнад и испод и да се учи временским одредницама у смислу прошлости, будућности, садашњости као и деловима дана, данима у недељи, месецима

- правила понашања у одређеним приликама - детету је неопходно да зна какво понашање се очекује од њега у одређеним ситуацијама, као што је седење на часу, поштовање правила школе коју похађа и правилно опхођење према учитељици и другим запосленима у школи, али и према другарима

Blic/Pink