ДА ЛИ НОСИМО ТЕРЕТ СВОЈИХ ПРЕДАКА? Отац Гојко све објаснио, изненадиће вас то што је рекао
Кроз векове, многи су се питали да ли се греси наших предака преносе на нас и да ли смо унапред осуђени на живот испуњен искушењима због поступака оних који су нам претходили.
Када се суочимо с тешкоћама, често нам се чини да испаштамо за нешто што нисмо сами учинили. Да ли у томе има истине или је то само начин да оправдамо сопствене несреће? Отац Гојко Перовић, протојереј-ставрофор Српске православне цркве и парох при Цркви Светог Ђорђа у Подгорици, дао је одговор на ову дилему.
Грехови предака – мит или стварност?
Према речима оца Гојка, православна вера јасно каже да не сносимо терет грехова предака. Свако ко се крсти, почиње нови живот, ослобођен свега што је било пре тог чина. Крштење представља духовно препорођење, симболично прање свих грехова, чиме престаје свака веза са грешним делима прошлих генерација. Стога, нико не би требало да осећа кривицу или страх да носи туђи грех на својим плећима.
"То не би требало да нас оптерећује. Ако нешто постоји, то само Бог зна. Наша вера тврди да не испаштамо грехе предака. Све што је било пре, кроз гене и крв, опере се у води крштења", истиче отац Гојко.
Судбина и Божија воља
Многи људи, суочени с невољама, верују да су под породичним проклетством. Међутим, отац Гојко наглашава да су благослови и казне део Божије промисли и да их ми не можемо сами исправити. Оно што можемо јесте да живимо побожно и у складу са вером, јер наша снага лежи управо у духовној повезаности са Богом.
"Не можемо сами исправити Божију намеру. Како је Бог дао благослов или казну, тако ће то и остати. Од овог поколења се очекује да живи у складу са вером, да се не одваја од Бога и да полаже сву наду у Њега", објашњава протојереј.
Како осигурати духовни мир?
Најважније што можемо учинити јесте да живимо исправно и са љубављу према ближњима. Наша дужност није да се бавимо грешкама предака, већ да градимо свој пут кроз веру, молитву и побожност.
"Љубав према Богу и ближњима испуњава наше обавезе пред Њим", закључује отац Гојко.
Дакле, уместо да се питамо да ли нас прате сенке прошлости, требало би да се усмеримо на изградњу сопственог живота у вери и доброти. Крштењем се бришу сви трагови прошлих греха, а свако од нас добија прилику да пише своју причу – ослобођен било каквог терета предака.