Crkveni kalendar za maj 2025. godinu OVO SU PRAZNICI KOJI DONOSE BLAGOSLOV Evo koji su običaji vezani za njih
Mnogima omiljeni prolećni mesec donosi velike praznike. U nastavku pročitajte kompletan crkveni kalendar za maj 2025. godine.
Crkveni kalendar za maj 2025. godine.
Đurđevdan
Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, jedan je od najvećih praznika u pravoslavnom kalendaru, posvećen Svetom Georgiju – zaštitniku proleća, vojske i stočara.
Praznik je poznat po bogatim običajima, među kojima su pletenje venaca od bilja, umivanje u vodi sa cvećem i izvođenjem stoke na ispašu – sve u znak zdravlja i napretka. U mnogim krajevima Đurđevdan se proslavlja uz pesmu, igru i svečanu trpezu, a veruje se da tog dana priroda potpuno oživljava.
Markovdan
Markovdan se obeležava 8. maja i posvećen je Svetom apostolu i jevanđelisti Marku, jednom od autora četvorojevanđelja.
U narodu se ovaj dan poštuje kao praznik zaštitnika od vremenskih nepogoda, posebno grada, pa se u mnogim krajevima tog dana ne rade teški poslovi. Veruje se da ako je Markovdan sunčan i topao, leto će biti rodno.
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac
Sveti Vasilije Ostroški slavi se 12. maja i jedan je od najvažnijih svetaca u pravoslavnom kalendaru, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, ali i širom Balkana.
Sveti Vasilije je bio monah i iguman manastira Ostrog, poznat po svojim čudima, iscelenjima i duhovnoj mudrosti. Najpoznatiji je po tome što je i nakon smrti nastavio da čini čuda, a njegov grob u manastiru Ostrog postao je jedno od najposećenijih svetilišta na Balkanu, gde se okupljaju vernici kako bi zatražili pomoć i blagoslov.
Sveti prorok Jeremija
Sveti prorok Jeremija slavi se 14. maja. Jeremija je bio jedan od velikih proroka Starog zaveta, poznat po svojoj odanosti Bogu i hrabrosti u prenošenju Božjih poruka, uprkos velikim teškoćama i progonstvima.
Njegovo prorokovanje često je bilo tužno, jer je predskazivao uništenje Jerusalima, ali je ujedno nosio poruku nade i pokajanja, pozivajući narod na vernost Bogu i istinsku duhovnu obnovu. Njegov lik se poštuje kao simbol neustrašivosti, predanosti i nade, a praznik posvećen njemu podseća verne na važnost vere, pokajanja i duhovnog rasta.
Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov slavi se 21. maja. Jovan je bio jedan od dvanaest apostola i najmlađi učenik Isusa Hrista, poznat po svom bliskom odnosu sa Gospodom.
Njegovo najpoznatije delo, Jevanđelje po Jovanu, jedno je od četiri jevanđelja u Novom zavetu i sadrži duboke duhovne istine o prirodi Isusa Hrista kao Božijeg Sina. Osim što je bio autor jevanđelja, Jovan je napisao i tri poslanice i Otkrovenje (Apokalipsu), knjigu koja govori o poslednjim vremenima. Njegov život je bio ispunjen učenjem, propovedanjem i pisanjem, a zbog svog verovanja u Isusa Hrista, Jovan je postao simbol ljubavi, vere i svetlosti.
Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja
Slava Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja slavi se 22. maja i posvećena je događaju kada su mošti ovog velikog sveca prenete iz njegove rodne Likedije u grad Bar u Italiji, gde su ostale do danas.
Sveti Nikola, jedan od najpoznatijih svetitelja, poznat je po svom dobročinstvu, ljubavi prema deci i pomaganju onima u nevolji. Ovaj praznik podseća verne na duhovne vrline i divne osobine koje je Sveti Nikola gajio tokom svog života, a njegov kult je veoma prisutan i poštovan širom sveta. Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja ukazuje na snagu njegovih svetih moštiju, koje i danas čine čuda i isceljuju mnoge verne.
Sveti ravnoapostolni Kirilo i Metodije
Sveti ravnoapostolni Kirilo i Metodije, slava koja se slavi 24. maja, posvećena je braći iz Soluna koja su postavila temelje slavenske pismenosti i kulture.
Kirilo i Metodije, nazvani "apostolima Slovena", prepoznatljivi su po tome što su stvorili glagoljicu, prvo slovensko pismo, kako bi narodima koje su prihvatili hrišćanstvo omogućili da čitaju Sveto pismo i bogoslužbene knjige na svom jeziku.
Spasovdan
Spasovdan, koji se ove godine slavi 29. maja, posvećen je Spasitelju Hristu i predstavlja dan kada je On uzneo svoje telo na nebo, kako bi zauvek sedeo sa desne strane Boga Oca.
Ovaj praznik je poznat i kao dan kada se slavi Hristovo uznesenje, a u pravoslavnoj tradiciji on simbolizuje nadu u spasenje i večni život. U mnogim krajevima Srbije, Spasovdan je i dan kada se tradicionalno obeležava zaštita sela i ljudi, jer se veruje da je ovaj dan povoljan za molitve za zdravlje i zaštitu, kako pojedinca, tako i zajednice. Spasovdan je i slava Beograda.
