ЧЕТВРТИНА ДЕЦЕ МЛАЂЕ ОД 5 ГОДИНА ЈЕ НИЖА У ОДНОСУ НА УЗРАСТ, А 7 ОДСТО ИМА НЕДОВОЉНУ ТЕЖИНУ! Огласио се Батут: Ово су најважнији савети током исхране

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, ФАО) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

"Батут" истиче да су основни принципи правилне исхране редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи је настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља.Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7 одсто деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.

Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.

Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.

Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби - само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.

Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.

Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.

Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користи.

1. Одржавајте хигијену

• Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране
• Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
• Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
• Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
• Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

2. Одвојите свеже од куваног

• Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
• За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
• Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
• Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

3. Кувајте довољно дуго

• Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
• Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70°Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
• Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
• Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.

4. Чувајте храну на безбедним температурама

• Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
• Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5°Ц).
• Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
• Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5°Ц или преко 60°Ц размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Користите исправну воду и свеже намирнице

• Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
• Бирајте свеже намирнице.
• Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
• Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
• Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Право на храну да има свако – покажи како” са циљем подстицања здравствено-васпитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.