ЦЕПЕР: БАРОМЕТАР СТРАХА – Чега се Срби највише плаше?

Београд, новембар 2024 – Најновија студија ЦЕПЕР-а, спроведена у 12 земаља широм региона, Барометар страха 2024, открива највеће бриге становништва Централне Европе. Највећу забринутост изазивају климатске промене и глобално загревање – ова питања идентификована су као најзабрињавајућа у четири земље: Мађарској (3,55), Хрватској (3,18), Србији (3,13), као и у Црној Гори (2,75).

У Северној Македонији, економске тешкоће воде на ранг листи страхова са изузетно високим индексом од 3,86. Сличан тренд је приметан и у Пољској (3,56) и Румунији (3,46), где такође доминира економска несигурност.

Геополитичке тензије, посебно сукоб Русије и Украјине, додатно су повећале ниво анксиозности широм региона. Забринутост због „рата у суседној земљи“ у сталном је порасту: 2020. године 27 одсто испитаника рат је идентификовало као једну од својих највећих брига, у 2021. години тај проценат се повећао на 31 одсто, док је у 2024. скоро половина испитаника пријавила значајну забринутост због ове претње.               

Занимљиво, Бугарска је једина земља у којој доминира страх од рата, а у Аустрији то место заузима миграција. Миграција је најмање бирана опција од стране испитаника у нашој земљи. 

Студија такође показује да је за централне Европљане самоћа најмање забрињавајућа.

Генерално, према индексу заснованом на 11 идентификованих страхова, Црногорци се најмање плаше (-0,53), док је други наш сусед, Северна Македонија, показала највише страха. (0,7).

Студија такође наглашава да жене у региону генерално пријављују виши ниво страха од мушкараца. У категорији „рат у суседној земљи“ просечан индекс код жена је 3,39, у поређењу са 2,99 код мушкараца. Страх од климатских промена посебно је изражен код млађих генерација: испитаници старости од 18 до 29 година имају просечан индекс страха од 3,15, што је знатно више од старијих старосних група, које се више брину због корупције.

Барометар страха 2024. служи као средство за креаторе политика да боље разумеју бриге становништва региона и ефикасније одговоре на забринутост изазвану климатским променама, ратном претњом и економским изазовима.

Методологија

Анкета је спроведена у следећим земљама: Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Црна Гора, Северна Македонија, Пољска, Румунија, Србија, Словачка и Словенија. Прикупљање података обављено је у периоду од 19. августа до 5. септембра 2024. Истраживање је у свакој земљи спроведено путем телефона, изузев у Србији, где су интевјуи рађени лично. Узорак у свакој земљи репрезентативан је према полу, старости и типу насеља.