БЛИЖИ СЕ НАЈВЕЋА ПОРОДИЧНА СЛАВА Знамо много, али ово је НАЈТОПЛИЈА ЛЕГЕНДА о Светом Николи

Децембар је месец пун еуфорије, дружења као и припрема за предстојећа славља.

Не можемо изоставити један од најпознатијих зимских датума, чувени 19. децембар, када обележавамо крсну славу Светог Николу. У Србији, ово је једна од најчешћих слава коју домаћини бирају за свој дом.

Свети Никола није познат само по својим великодушним делима и по томе што је био заштитник морепловаца, деце и породице, већ и по легендама које откривају неке од обичаја које можда нисте знали.

Никола је рођен још у четвртом веку као јединац у имућној породици. Након смрти оба родитеља, Никола је све богатство разделио сиромашнима. Име

Свети Никола Мирликијски добио је уочи служења у месту Мири (Ликијској). Никада се није хвалио својим добрим делима и помагању онима којима је било најпотребније, већ је то чинио народ и по многим причама су настали обичаји који се поштују све до данас. Постоје разне познате и мање познате легенде, неке потичу од католика, неки од православаца, али у оба случаја наглашавају се дела овог доброчинитеља.

Деца се сигурно највише радују овом празнику, због разних поклона које добијају, али зашто је то обичај?

Верује се да је Свети Никола једно вече уочио три девојчице које су биле јако сиромашне и требало им се помоћи, те да је уочи ноћи кроз прозор убацио врећу златника која је пала у њихове ципелице. Зато, ако приметите окачене украсне ципеле или чарапе у које се стављају поклони, знајте да ова лепа прича стоји иза тих декорација.

Иако се деца у моменту највише обрадују шта се крије у чарапама, ипак је већа радост провести овај дан са породицом у љубави и слози.

Због посебно запаженог даривања поклона деци, настала је и легенда која говори о Светом Николи као претечи, деци омиљеног Деда Мраза. Све је усмерено ка деци, што даје идеалну прилику да за овај празник своје малишани родитељи подуче ко је заслужан за награде које су добили.

Етнолог Весна Марјановић нам је уобличила причу о самом лику Светог Николе:
- Дуго се већ бавим овим темама и прича о Светом Николи датира од давног 4. века, када је почела да се обележава његова смрт, док смо је ми преузели много векова касније. Постоје разне митологије везане за овај празник. Сви смо добијали поклоне уочи овог празника, али смо чарапе и тај обичај даривања усвојили од католика тек нешто касније. Дародавац деци је из времена када су се обичаји полако христијализовали, те и представљање Светог Николе као Деда Мраза због поклона које је делио за време празника - каже наша саговорница и додаје:

- Неки ову славу славе мрсно док се неки придржавају традиционалног поста, наравно постоје оба случаја данас, али колико примећујем, доста се више слави посна слава него пре, рецимо, две-три деценије. Пост се треба поштовати и треба га се придржавати ако је везан за цркву.

Међу Србима је честа и помало шаљива реченица да половина људи у Србији слави Светог Николу, а друга половина иде на славу.
Свима њима желимо срећан дан овод светитеља, а деци празничну радост какву и очекују.

(Ona.rs)