КЊИГА КАО ТЕРАПИЈА Како читање може да помогне у самоспознаји и личном развоју?
Литература као повод за упознавање, разговор, освешћивање, анализу, закључивање и још штошта на путу самоспознаје и саморазвоја, суштина је радионица библиотерапије које одскора постоје у Новом Саду, у просторијама Дигиталног омладинског центра (Војводе Путника 1).
Библиотерапија је пре свега процес у којем би полазници требало да се охрабре на изражавање властитог доживљаја, пролазећи кроз три фазе: идентификацију, катарзу и увид, наводи се у упутству које добија свако ко пријави своје учешће.
– Као што и само име каже, то је начин да књигом помогнете некоме да реши проблеме, оствари квалитетнији живот, развије емпатију или друштвене везе, због чега људи врло радо долазе – објашњава ауторка програма и библиотекарка Градске библиотеке Клаудија Слепчев, додајући како је поезија идеална форма за рад, мада то може бити и страница приповетке или драме како бисмо стигли да се позабавимо сваком реченицом. – Окружени смо тривијалним садржајима и постоје људи којима је тога доста. Библиотерапија нам даје прилику да се дружимо на квалитетан начин, без сувишних информација којима смо свакодневно затрпани, и да изађемо са ње осећајући се добро.
Теме сусрета бира према ономе што нас највише погађа, а током одржане четири радионице читало се и размишљало о смислу живота, романтичној љубави, разводу брака односно раскиду везе, те о креативности – интелигенцији која се игра. Циљано водећи полазнике кроз одређени текст, али и сама први пут учествујући у задацима које осмишљава, како би однос био обострано искрен и отворен, брзо одагна скепсу која, природно, постоји на почетку, будући да нико са сигурношћу не зна шта да очекује од ове, код нас мало познате методе.
– Идеална бројност групе је од пет до 12, а моја чаробна цифра је седам јер примећујем да је тада најбољи ефекат библиотерапије, док се, имам утисак, особе теже отварају кад их је више, просто, слабија је интеракција – каже саговорница. – На курсу који сам похађала учили смо да је идеално када је увек иста група, али мени је то немогуће у Градској библиотеци, која је ипак установа за све. Осим тога, неког са 20 година неће привући тема старења, као што ни особу која има одраслу децу неће занимати тинејџери. Оно што такође радим другачије јесте да откривам одакле су преузети текстови које сам искористила за радионицу, и увек гледам да узмем књиге које се налазе у фонду Градске библиотеке, па ако неко жели да даље ради на себи, може их изнајмити.
Три у један
– Сама идеја је настала сасвим случајно, док сам присуствовала панел-дискусији у Београду, и спојила је вештине и знања која имам, а то су филозофија, коју сам дипломирала, библиотекарство и љубав према књизи – каже Клаудија Слепчев. – Осим за библиотерапеута, одлучила сам да завршим и курс из психологије који би ми дао алате и почетна знања. И даље учим, усавршавам се, а захваљујући полазницима, који ми кроз евалуацију дају повратну информацију шта би волели да се побољша или убаци, односно које би теме хтели да обрађујемо, свака наредна радионица је све боља.
Важно је, додаје, напоменути да не примењује клиничку него развојну библиотерапију, која се односи на рад са психички здравим људима, а може је водити и неко ко није завршио психологију односно психијатрију.
– Највише мобилисане и заинтересоване јесу жене између 30 и 40 година, можда зато што се та генерација лакше освешћује и разуме добробит терапије, а волела бих да буде подједнак полазника оба пола – напомиње.
Радионице трају око два сата и засад се одржавају једном у три месеца, а обавештење о датуму наредне, пете по реду библиотерапије заинтересовани могу пронаћи на Фејсбук и Инстаграм профилу Градске библиотеке, или на плакатима истакнутим у њеним огранцима. Време – 18 часова, и место – Дигитални омладински центар, увек су исти, а пријаве обавезне на имејл [email protected].
