KNJIGA KAO TERAPIJA Kako čitanje može da pomogne u samospoznaji i ličnom razvoju?
Literatura kao povod za upoznavanje, razgovor, osvešćivanje, analizu, zaključivanje i još štošta na putu samospoznaje i samorazvoja, suština je radionica biblioterapije koje odskora postoje u Novom Sadu, u prostorijama Digitalnog omladinskog centra (Vojvode Putnika 1).
Biblioterapija je pre svega proces u kojem bi polaznici trebalo da se ohrabre na izražavanje vlastitog doživljaja, prolazeći kroz tri faze: identifikaciju, katarzu i uvid, navodi se u uputstvu koje dobija svako ko prijavi svoje učešće.
– Kao što i samo ime kaže, to je način da knjigom pomognete nekome da reši probleme, ostvari kvalitetniji život, razvije empatiju ili društvene veze, zbog čega ljudi vrlo rado dolaze – objašnjava autorka programa i bibliotekarka Gradske biblioteke Klaudija Slepčev, dodajući kako je poezija idealna forma za rad, mada to može biti i stranica pripovetke ili drame kako bismo stigli da se pozabavimo svakom rečenicom. – Okruženi smo trivijalnim sadržajima i postoje ljudi kojima je toga dosta. Biblioterapija nam daje priliku da se družimo na kvalitetan način, bez suvišnih informacija kojima smo svakodnevno zatrpani, i da izađemo sa nje osećajući se dobro.
Teme susreta bira prema onome što nas najviše pogađa, a tokom održane četiri radionice čitalo se i razmišljalo o smislu života, romantičnoj ljubavi, razvodu braka odnosno raskidu veze, te o kreativnosti – inteligenciji koja se igra. Ciljano vodeći polaznike kroz određeni tekst, ali i sama prvi put učestvujući u zadacima koje osmišljava, kako bi odnos bio obostrano iskren i otvoren, brzo odagna skepsu koja, prirodno, postoji na početku, budući da niko sa sigurnošću ne zna šta da očekuje od ove, kod nas malo poznate metode.
– Idealna brojnost grupe je od pet do 12, a moja čarobna cifra je sedam jer primećujem da je tada najbolji efekat biblioterapije, dok se, imam utisak, osobe teže otvaraju kad ih je više, prosto, slabija je interakcija – kaže sagovornica. – Na kursu koji sam pohađala učili smo da je idealno kada je uvek ista grupa, ali meni je to nemoguće u Gradskoj biblioteci, koja je ipak ustanova za sve. Osim toga, nekog sa 20 godina neće privući tema starenja, kao što ni osobu koja ima odraslu decu neće zanimati tinejdžeri. Ono što takođe radim drugačije jeste da otkrivam odakle su preuzeti tekstovi koje sam iskoristila za radionicu, i uvek gledam da uzmem knjige koje se nalaze u fondu Gradske biblioteke, pa ako neko želi da dalje radi na sebi, može ih iznajmiti.
Tri u jedan
– Sama ideja je nastala sasvim slučajno, dok sam prisustvovala panel-diskusiji u Beogradu, i spojila je veštine i znanja koja imam, a to su filozofija, koju sam diplomirala, bibliotekarstvo i ljubav prema knjizi – kaže Klaudija Slepčev. – Osim za biblioterapeuta, odlučila sam da završim i kurs iz psihologije koji bi mi dao alate i početna znanja. I dalje učim, usavršavam se, a zahvaljujući polaznicima, koji mi kroz evaluaciju daju povratnu informaciju šta bi voleli da se poboljša ili ubaci, odnosno koje bi teme hteli da obrađujemo, svaka naredna radionica je sve bolja.
Važno je, dodaje, napomenuti da ne primenjuje kliničku nego razvojnu biblioterapiju, koja se odnosi na rad sa psihički zdravim ljudima, a može je voditi i neko ko nije završio psihologiju odnosno psihijatriju.
– Najviše mobilisane i zainteresovane jesu žene između 30 i 40 godina, možda zato što se ta generacija lakše osvešćuje i razume dobrobit terapije, a volela bih da bude podjednak polaznika oba pola – napominje.
Radionice traju oko dva sata i zasad se održavaju jednom u tri meseca, a obaveštenje o datumu naredne, pete po redu biblioterapije zainteresovani mogu pronaći na Fejsbuk i Instagram profilu Gradske biblioteke, ili na plakatima istaknutim u njenim ograncima. Vreme – 18 časova, i mesto – Digitalni omladinski centar, uvek su isti, a prijave obavezne na imejl [email protected].
