Трамп: За пар дана одлука о учешћу у климатском споразуму

Амерички лист "Њујорк тајмс" је раније данас известио, позивајући се на изјаву двојице званичника, да би Трамп требало да најави повлачење САД из Париског споразума.

Међутим, званичници Беле куће упозоравају да одлука још увек није коначна.

Портал Аксиос је, међутим, објавио данас да је Трамп донео одлуку о повлачењу своје земље из Париског климатског споразума, позивајући се на два неименована извора упозната са том одлуком.

Према писању тог портала, мали тим америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА), са Скотом Пруитом на челу, разрађује детаље о начину изласка САД из тог споразума.  

Они разматрају, како се додаје, две опције - покретање пуног, формалног повлачења из Париског споразума, што би могло да потраје три године, и могућност изласка из Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, на којој се заснива и париски документ.   

Америчко повлачење би, како оцењује Аксиос, било Трампов наставак демонтирања "климатског" наслеђа Барака Обаме, и послало би непријатељски сигнал остатку света да Америка не хаје за климатске промене, што прети да уруши сврху целог споразума.

Трамп који је prеthodno проблем глобалног загревања назвао обманом, одбио је да учествује у споразуму о климатским променама на самиту Г7 лидера најразвијенијих земаља у суботу, рекавши да му треба више времена да донесе одлуку.

Он је након тога на свом Твитер налогу навео да ће ове недеље објавити одлуку.

"Фокс Њуз" је такође цитирао неидентификовани извор који потврђује Трампово повлачење из споразума.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изјавио је јуче да је "апсолутно неопходно" да Париски климатски споразум буде примењен.

У свом првом значајнијем говору посвећеном климатским променама, Гутереш је казао да свет мора испунити обавезе из споразума "са појачаном амбицијом".

САД су међу 147 потписница Париског споразума, али је амерички председник Доналд Трамп изразио забринутост да би овај споразум који је потписала prеthodna америчка администрација могао наудити америчкој економији.

Гутереш није директно поменуо Трампово колебање, али је казао "да, ако било која влада сумња у глобалну вољу и потребу за овим споразумом, онда је то разлог више да се сви остали уједине још јаче и остану на том курсу".

Париски споразум је постигнут 12. децембра 2015. године, а ступио је на снагу 4. октобра 2016. године након ратификације Европске уније. 

Циљ споразума, о ком се усагласило скоро 200 држава, јесте да се раст глобалне температуре, до ког долази услед ослобађања угљен-диоксида и других гасова процесом сагоревања фосилних горива, ограничи на мање од два степена Целзијуа у односу на прединдустријски период.

Иступање највеће светске економије и другог највећег емитера гасова са ефектом стаклене баште из Париског споразума неће утицати на поништавање овог споразума који је потписало 195 земаља, али би то могло да покрене серију догађаја који би имали велике последице по читаву планету, пише "Њујорк тајмс".

Друге државе, које су се невољно прикључиле споразуму, могле би исто да најаве своје повлачење или да минимизирају своја обећања везано за смањење емисије штетних гасова.