Шведски премијер реконструише владу због скандала с подацима

СТОКХОЛМ: Шведски премијер Стефан Левен рекао је данас да је донео одлуку да реконструише владу због скандала везаног за цурење осетљивих података у чијем се средишту нашла крхка влада левог центра, при чему ће два министра напустити владу.



Министар унутрашњих послова Андерс Игеман, који се суочава са оптужбама да је знао за процуривање података, али није о томе обавестио премијера, повући ће се са тог места "на свој захтев", рекао је Левен на конференцији за новинаре, преноси АФП.



Оставку ће поднети и министарка инфраструктуре Ана Јохансон, додао је шведски премијер, док ће министар одбране Петер Хултквист, за кога су медији prеthodno данас најавили да би могао да остане без функције, остати у влади, наводи АП.



Троје министара суочавају се са оптужбама да су знали да су процурели подаци националне Агенције за саобраћај 2015. омогућили приступ странаца приватним подацима милиона грађана, али да нису о томе обавестили премијера Левена.



Опозиционе странке су јуче најавиле гласање о неповерењу, при чему имају довољно гласова за то, против троје министара након једне од највећих безбедносних афера у Шведској.



Описавши намеру опозиције као "исхитрену и лоше испланирану", Левен је новинарима данас рекао да не жели да буде одговоран за кризу владе, истакавши да је "то сада на парламенту".



"Морам преузети одговорност за земљу. Не би користило Шведској да западне у политичку кризу", закључио је Левен, наводећи многе изазове са којима се Шведска и ЕУ суочавају, укључујући Брегзит.



За сада се не зна да ли ће опозиционе странке променити своју одлуку о изгласавању неповерења Хултквисту.



Одлуком о реконструкцији своје мањинске левичарско-зелене владе као одговор на скандал, Левен је избегао драстичнију опцију расписивања превремних избора, констатује Ројтерс.



Опозиција није тражила и оставку Левена, који се налази на челу крхке социјалдемократске коалиције од 2014, али критичари нису искључили могућност његовог одласка са функције после једног од највећих процуривања државних информација у Шведској после више деценија.



Скандал је избио протеклих недеља након што се испоставило да је читава база података о шведским возачким дозволама постала доступна информационим техничарима у Чешкој Републици и Румунији, док медији наводе да је идентитет обавештајних агената можда угрожен.



Шведска војска је такође саопштила да су информације о њеном особљу, возилима и одбрамбеним плановима могле бити обухваћене подацима који су процурели, мада је Агенција са саобраћај негирала да поседује регистар војних возила и тврди да нема наговештаја да су подаци "раширени на непримерен начин".



Подаци су процурели када је шведска Агенција за саобраћај унајмила компанију ИБМ 2015. да преузме њене ИТ операције.



ИБМ је тада ангажовао подуговараче у Чешкој Републици и Румунији - чиме су осетљиве информације постале доступне страним техничарима који нису имали безбедносно одобрење за то, наводи француска агенција.



Шведски медији су раније ове недеље писали да је, грешком шведске Агенције за саобраћај, и 14 држављана Србије имало могућност увида у тајну комуникацију шведских државних органа.



Како је писао дневни лист "Дагенс нихетер", компјутерским техничарима у Србији, грешком је дозвољено да управљају мрежом за комуникацију те агенције и владиних служби без безбедносних провера.



То је учињено, наводе аутори, тиме што је агенција управљање сигурносном мрежом поверила америчком гиганту ИБМ-у, а истовремено контролу комуникација и "фајерволова" компанији НЦР у Србији.



Наводи се да су компјутерски техничари могли да прате онлајн комуникацију између шведске агенције и 34 државне институције на посебно осигураној владиној интернет мрежи, за шта нису имали дозволу.



Ипак, иако Срби нису добили криптовани кључ којим би могли да утичу на комуникацију међу шведским државним институцијама, саговорници тог листа наводе да је безбедност Шведске могла озбиљно да буде нарушена. 



Осим могућности да виде комуникацију државних служби, Срби су, пише шведски лист, имали увид у порески регистар, али и у "посебно осетљив" регистар осумњичених особа против којих се воде тајне полицијске истраге.