Станивуковић одговорио на хрватску протестну ноту
БАЊАЛУКА: „Постављање плоче мајору Милану Тепићу у улици која носи његово име годинама, није акт који је усмерен против било кога, па ни против хрватског народа”, каже градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
"Бањалука је фокусирана на живот, суживот, разумевање и толеранцију, а то говоре и многа дела усмерена према свим народима који живе у нашем граду. Град Бањалука ради на легализацији свих верских објеката, дали смо до сада највећу подршку Каритасу као и Католичкој гимназији. Зашто из Хрватске тада није стигла похвала? Зашто реакције долазе само у случају када се неком нешто не допада? Зашто сви заједно нагласак не ставимо на оно што нас повезује", навео је Станивуковић.
Реагујући на протестну ноту Хрватске, због откривања спомен плоче мајору Тепићу, Станивуковић за бањалучке Независне новине каже да је познато да на историјске догађаје гледамо другачије и вероватно има улица у Загребу или Хрватској чији се назив народу у Републици Српској не допада.
Истакао је да Бањалука, као Град нема амбицију да комшијама одређује како ће обележавати спомен на своје људе из прошлости.
"Мајор Милан Тепић је светли пример Србина који се заклео на одбрану земље коју је бранио до краја живота, свестан да би оружје из касарне било употребљено против српског народа. Мајор Тепић је жртвовао свој живот за верност сопственој држави и војсци, поступио је витешки, онако како се очекује од војника", истакао је Станивуковић.
Додао је да је Бањалука град који одаје почаст јунацима, али и град који је загледан у будућност, поштујући све народе који живе у њему, а то смо, како је истакао, показали многобројним досадашњим одлукама.
"О томе каквој политици стремимо у Бањалуци најбоље говоре чињенице да смо након толико година угостили градоначелницу Сарајева, те позвали у посету градоначелника Загреба", закључио је Станивуковић.
Хрватско МВЕП упутило је јуче протестну ноту Министарству спољних послова БиХ поводом откривања спомен плоче мајору ЈНА Милану Тепићу у Бањалуци.
Мајор Тепић је на почетку рата разнео себе заједно са складиштем оружја не желећи да дозволи да оно падне у руке Хрватске војске.