Шта пише у Макроновом нон-пејперу?

Предлог за измену методологије приступног процеса француског председника Емануела Макрона предвиђа седам фаза приступања, при чему ће се питање Косова наћи тек у седмој фази, наводи данас "Блиц" који објавјује документ у целости.

У документу се најпре поново потврђује неопозива подршка европској перспективи Западног Балкана.

Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија део су Европе, на основу своје историје, културе и географије, а само успостављањем тешњих веза са ЕУ оне могу да се изграде и консолидују у складу с принципима владавине права и отворених плуралистичких друштава, да се економски и социјално развијају и створе перспективе за будућност омладине и промовисање помирења међу народима, наводи се у документу.

"Тешње везе између Европске уније и држава Западног Балкана и коначно њихово приступање након сто се Европска уније реформише и постане делотворнија и спремнија да реагује кад су у питању чланице и дрзаве кандидати за чланство, унапредиће суверенитет и јединство Европе", оцењује се у документу о којем су јуче дискутовали у Бриселу шефои дипломатија земаља-чланица.

Истиче се, међутим, да се двадесет година након признавања европске перспективе земаља Западног Балкана, упркос спроведеним реформама и смелим чиновима помирења (као сто је Преспански споразум), суштинске политчке, економске и социјалне трансформације неопходне за приступање ЕУ у будућности и даље се одвијају преспоро, а конкретне користи по грађане у земљама кандидатима за чланство и даље су недовољне.

Због тога је, истиче се у Макроновом "нон-пејперу" неопходна обнова приступа процесу приступања како би се земље Западног Балкана подржале у конкретним условима, а са циљем да реформе буду потпуно у складу с владавином права, уз постовање правних тековина ЕУ у начелу.

Такав приступ требало би да прати строга посвећеност ЕУ како би им помогла да се ухвате у коштац с бројним и сложеним изазовима њиховог економског и социјалног развоја, да контролису надлежности на својој територији и да се суоче с проблемима везаним за миграције и безбедност, преноси "Блиц".

У првој тачки докмента наводи се би обновљени приступ требало би да буде заснован на четири принципа: постепено придруживање, строги услови, конкретне предности и реверзибилност.

Преговори би били организовани око политичких блокова у које би се земље кандидати за чланство постепено укључивали.

Строги услови ради ефикасног приближавања европским нормама и стандардима током дужег времена, у области владавине права, али и економског и социјалног преобразаја; конкретне користи током процеса (којих у овом тренутку нема, сто спречава престанак миграција и ствара тешкоће обема странама), нарочито посредством повећања финансијске помоци; реверзибилан процес како би се обезбедио његов кредибилитет и атрактивност", наводи се у документу.

Овај нови приступ би такође био заснован на унапређеном политичком управљању.

У тачки 1. 1 говори се о организовању преговора како би се омогућило постепено приступање политици и програмима Европске уније, а процес приступања би био више постепен и привлачнији:

"Када преговори отпочну, процес интеграције више не би био заснован на истовременом отварању великог броја тематских поглавља, већ на неколико сукцесивних фаза, које би образовале кохерентне политичке блокове, а за које би ЕУ унапред утврдила план, узимајуци у обзир специфицне карактеристике сваког појединацног кандидата.

Затварање преговора треба да одговара оконцању сваке фазе, чиме би се отворила могућност за учешће у програмима ЕУ, учествовање у одреденој секторској политици, и, када је примерено, узивање одређене користи у облику циљаног финансирања;

"Да би се ушло у следећу фазу, земље би морале ефикасно да поштују тачно утврђене критеријуме, који би омогућили усвајање правних тековина ЕУ, али и њихову ефикасну примену, у датим оквирима примене", наводи се у документу.

Како преноси "Блиц", владавина права и основна права били би основни захтев од поцетка преговора, баш као што то предвиђа принцип унутар нацрта за "нови приступ" дефинисаног у децембру 2011, а то ће и остати у свим сегментима током читавог процеса (саставни део критеријума за сваку фазу);

Коначан циљ био било би пуно и комплетно приступање.

Редослед фаза требало би да гарантује кредибилну равнотежу између способности земаља кандидата за учешће у политици, користи које те земље оцекују на основу учешћа у тој политици и потребе да сачувају интегритет Уније и њихове политике.

На пример, повезивање са инструментима у оквиру дигиталне агенде (роминг, дигитална Европа итд), или учешће у програмима Еуропеан Ресеарћ Ареа и Лифе+ анд Цреативе Еуропе могло би да планира у раној фази процеса.

Учешће у системима Банкинг Унион или Еуропеан arrеst njarrant (Евопски налог за хапсење) замисливо је у средњој фази, док је приступ унутрасњем трзисту боље оставити за заврсну фазу процеса.

Критеријуми за прелазак из једне фазе у наредну били би детаљно утврђени, чиме би се омогућили верификовање усвајања као и ефикасна и одржива примена правних тековина ЕУ у конкретној политици.

Они би, у начелу, били засновани на одрживом, неповратном напретку на пољу владавине права.

Земље кандидати за чланство морале би да прилагоде институционалне и административне способности потреби за ефикасним учешћем у различитим политикама.

Одлука о конацном приступању доносила би се на основу постовања конкретних економских циљева и циљева везаних за приблизавање на социјалном плану.

Ти критеријуми би подразумевали једноставне показатеље који се могу објективно доказати.

Као инспирација за те критеријуме могли би да послузе показатељи ЕУ (Јустице Сцоребоард, Еуропеан Семестер у последњим фазама процеса) и других медународних организација (Савет Европе, укључујући и Венецијанску комицију, ГРЕЦО и Комитет Monеyval; ОЕЦД; Светска банка), али би их и даље утврђивале и анализирале искључиво институције ЕУ, наводи се у документу.

Поред користи на основу постепеног учешћа у политикама ЕУ, могућа је и већа финансијска помоћ.

Она може бити резултат повећања обима инструмента пре приступања, али исто тако постоји могућност разматрања доступности структурних фондова за кандидате.

Кандидати би могли да добију удео у структурним фондовима на који би имали право једног дана када буду у ЕУ, а на основу постепеног повећања у складу са закљученим фазама и спроведеним реформама.

Утвђивање услова које треба да испуне за коришћење тих фондова треба да буду резервисано за учеснике на тендереу из тих земаља и чланице ЕУ, како би се избегли супротстављени спољни утицаји.

Принцип реверзибилности требало би успоставити за случајеве када кандидат, у целини, или делимично, висе не испуњава одредене критеријуме или престане да испуњава преузете обавезе.

Одговор ЕУ ће бити постепен и пропорционалан обиму и озбиљности степена неиспуњавања: од суспензије одобрених бенефита до врацања за корак назад у процесу, па чак и опсте суспензије уколико буду доведене у питање суштинске вредности ЕУ.

У тачки два говори се о штрожем политичком управљању.

Специфично управљање било би уведено ради подршке новом процесу.

Комисија би процењивала и редовно надгледала напредак кандидата, укључујући и поштовање правних тековина из већ оверених фаза. Чланице би анализирале те оцене. Улога савета била би била већа јер би кандидати били у већој мери укљуцени у секторску политику.

На крају, поред покретања процеса разматрања успешније координације између самита Берлинског процеса и самита ЕУ-Балкан, постоји могућност одржавања годишњег самита Европског савета са сефовима дрзава и влада земаља Западног Балкана, посвећеног питањима од заједницког интереса (заједничко реаговање на велике изазове, односи са не-европским партнерима, сарадња на пољу правосђа и унутрашњих послова, економске и регионалне сарадње).

У тексту се наводе предложене нове фазе: 1. Владавина права, основна права, правда и безбедност, у оквиру ове фазе требало би да се расправља о темама из одговарајуцих поглавља - 23. правна реформа и основна права, 24. правда, слобода и безбедност.

Ту спадају и доступни фондови и програми за земље кандидате:

- Учешће у раду Агенције за основна права ЕУ и њеном инструменту, Систему за основна права ЕУ (ЕФРИС)

- Споразуми о сарадњи са Еуројуст (размена информација, укључујући и личне податке, слање официра за везу или судских чиновника итд).

- Учешће земаља у претприступној фази у рад контакт групе, која ради на “огласној табли” постигнутих резултата по питању права

- Ратификација и примена релевантних медународних и европских споразума

Фаза 2 обухвата образовање, истраживање и простор, омладина, култура, спорт, зивотна средина, транспорт, телекомуникације и енергија.

Ова фаза односи се на поглавља: 14-Политика транспорта, 15-Енергија, 21-Транс-европске мрезе, 22-Регионална политика и координација структурних инструмената, 26-Образовање и култура, 25-Наука и истразивање, 27- Животна средина

Доступни фондови и програми за земље кандидате: -Ерасмус+, европски научни простор (мобилност истраживања итд) и Хоризон Еуропе, Програм ЛИФЕ+, повезивање мреже Еуропе Facility (ЦЕФ) и трансевропских мрежа.

Трећа фаза обухвата запошљавање, социјалну политику, здравље и заштиту потрошача, конкурентност и односи се на поглавља 19-Социјална политика и запошљавање, 28-Здравље и застита потросаца, 5-Јавне набавке, 7-Закон о интелектуалној својини, 8-Политика конкуренције, 20-Корпоративна политика и индустријска политика.

Доступни фондови и програми за земље кандидате: учешће у индустријској политици ЕУ (могуће укључивање у важне пројекте од заједничког европског интереса или ПИИЕЦ, батеријско удрузење итд), програм за запосљавање и социјалне иновације ЕУ (ЕаСИ), ЕУРЕС мреза (или одредене активност нове Европске управе рада), учешће на одређеним састанцима европских социјалних партнера у складу с темом.

Четврта фаза односи се на економске и финансијске послове, тј. на поглавља 4-Слободно кретање капитала, 9-Финансијске услуге, 16-Таксе,. 17-Економска и монетарна политика, 18-Статистика, 32-Финансијска контрола.

Доступни фондови и програми за земље кандидате: Банкарска унија, Унија тржишта капитала (осим за слободно кретања финансијских услуга одложених до фазе 5).

Пета фаза се односи на унутрашње тржиште, пољопривреду и риболов, односно на поглавља 29-Царинска унија, 1-Слободно кретање робе, 2-Слободно кретање радника, 3-Слобода успостављања и слобода прузања услуга, 6-Закон о предузецима, 10-Медијско и информативно удрузење, 11-Пољопривреда и развој села, 12-Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, 13-Индустрија риболова.

Доступни фондови и програми за земље кандидате: Царинска унија, учешће у унутрашњем тржишту након ефективног ступања на снагу усвајања правних тековина ЕУ (укљуцујуци и финансијске услуге), Заједничка пољопривредна политика (ЦАП); ветеринарска и фитосанитарна политика; заједницка организација пољопривредних тржишта; заједничка политика рибарења (ЦФП), ЕРДФ

Спољни послови су шеста фаза, тј. поглавља: 30-Екстерни односи, 31-Политика екстерне безбедности и одбране.

Доступни фондови и програми за земље кандидате: договори о сарадњи на конзуларном нивоу, укљуцивање у одбрамбене програме (ЕРДФ, ЕДА).

Последња, 7. фаза се односи на остала питања, тј. на поглавља 33-Финансијски и будзетски аранзмани, 34-Институције, 35-Остала питања

Доступни фондови и програми за земље кандидате: потпуно приступање.

У тексту се такође предлаже да Савет затражи од Комисије да на основу горе изнетих ставки формулише предлоге за дефинисање нове методе (организације, процедура за доносења одлука, механизама за надзор, улоге различитих европских институција и чланица) пре него сто буде објављен следеци пакет за просирење, до јануара 2020.

Ревидирани приступ процесу приступања био би примењен у оквирном плану за преговоре који би требало да усвоји Савет приликом отврања преговора о приступању са кандидатима, наводи се у тексту који преноси "Блиц".