Срби у Хрватској, учешће у власти, пре и после избора

Док потпредседник СДСС-а Милорад Пуповац најављује да ће Срби бити подршка левој коалицији, ако формира власт са Мостом, председник СДФ-а Вељко Џакула сматра да ће Срби и даље бити "фолклор", а њихов положај ни бољи ни гори него до сада.

Према још незваничним резултатима избора, СДСС ће имати три посланика у Сабору, пошто чевртог није успела да добије због, како каже Пуповац, "контра кампање ометања", односно политике очито вођење да Срби не ојачају.

Осми по реду парламентарни избори, рачунајући и оне из 1999. када је Хрватска прогласила независност, окончани су тесном победом коалиције окупљене око десно оријентисаног ХДЗ-а Томислава Карамарка, док је коалиција окупљена око СДП-а Зорана Милановића освојила три мандата мање.

Пуповац тврди да ће представници Срба сигурно бити део власти уколико Коалиција Мост и леве политичке опције формирају владу.

Пуповац је, иначе, хрватски Србин и један од истакнутих бораца за бољи положај српске заједнице у Хрватској. Сарађивао је са Фрањом Туђманом, а после смрти првог хрватског председника и са његовим наследницима у ХДЗ-у.

Уколико се, међутим, Мост определи за коалицију са ХДЗ-ом, Пуповац најављује да ће овог пута питање подршке десној коалицији остати отворено.

Насупрот Пуповцу, председник СДФ-а Џакула уверен је да српски гласови у Сабору неће бити пресудни.

Џакула, наиме, сматра да положај Срба у Хрватској након избора неће бити ништа бољи нити гори него досад, осим што ће се сада све српске организације укључивати са свим политичким странкама и српским институцијама како би тражили боље решење за Србе.

"Они ће сада морати више да говоре о проблемима Срба у Хрватској и њиховом решавању како би оправдали своју улогу у Сабору", рекао је Џакула уверен да ће мањински представници и даље имати улогу  "фолклора", која им је давно намењена.

Хронолошки гледано, после првих вишестртанацких избора у Хрватској одржаних априла/маја 1990. до сада било је укупно седам сазива Сабора РХ.

Први сазив трајао је од 30. маја 1990. до - 1992. године, а други је образован је 2. августа 1992.  и трајао је до 20. септембра 1995. Био је то први саборски сазив Хрватске након проглашења хрватске независности.

Српску заједницу у Хрватској тада, у време Туђмана, је представљала Српска народна странка (СНС), политичка организација основана 1991. од представника Срба који су били против политичке линије коју је оличавало тадашње вођство Срба у Книну.

На њеном челу налазио се Милан Ђукић. Практично, била је то странка која је представљала Србе са подручја која су била под управом власти у Загребу.

Ђукић је извесно време био члан Српске демократске странке, али убрзо се одваја од ње и образује  Српску народну странку, 1991. која се противила политици Српске демократске странке.

Ђукић је као кандидат Српске народне странке, 1992. постао члан Сабора РХ, у склопу квоте за српске посланике. Пошто на изборима одржаним те 1992. СНС није прешла изборни праг од  три одсто неопходних гласова, пресудом Уставног суда, три представника СНС постали су посланици.

Ђукић у том сазиву изабран је за потпредседника Сабора РХ. Био је такође помоћник министра унутрашњих послова, као и саветник председника Републике Туђмана.

Ђукић је у Сабор биран  и на изборима 1995. и 2000. године. У сазиву 2000/2003 (фебруар 2000 - децембар 2003) био је и заменик члана делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Положај Српске народне странке (СНС), после 1995. поступно се мењао, пошто је после августа 1995. („Олуја")  и посебно реинтеграције Барање и Западног Срема утицајнија међу Србима у Хрватској постала Самостална демократска српска странка. Тако да Ђукић 2003. није више изабран.

У међувремену, 1997. образовано је Српско народно вијеће, као политичко, саветодавно тело Срба у РХ које требало да координира активности представника Срба у у тој држави. Иницијатор и председник тог тела био је Милорад Пуповац.

Политички је постао активан 1989. у склопу УЈДИ (Удружењу за југословенску демократску иницијативу), а у лето 1991. заједно с групом Срба интелектуалаца из Хрватске оснивач Српског демократског форума, као и један од оснивача Самосталне српске странке, 1995.

Био је посланик је у Сабору РХ од 1995. године, када је изабран на листи Акције социјалдемократа Хрватске. Поново је изабран у Сабор 2003. Био је члан делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе. Од године 2003. такође је члан Већа српске националне мањине Града Загреба, као и члан Савета за националне мањине РХ. За посланика је изабран и 2007. и 2011. Сабор РХ 2012.  именовао га је за једног од дванаест посматрача из РХ у Европском парламенту.

Пети сазив Сабора конституисан је 22. децембра 2003. године, и трајао је до 12. октобра 2007.  Србе су у том сазиву представљала три посланика Самосталне демократске српске странке (СДСС).

СДСС је образована 1997. године, и углавном је окупљала Србе са простора новоинтегрисаних крајева  Источне Славоније, Брање, Западног Срема.

На изборима 2003. године СДСС је освојила сва три места, која је Устав резервисао за Србе.

Странка је имала битну улогу и приликом образовања скупштинске већине са ХДЗ-ом.

На њеном челу налазио се Војислав Станимировић, који је за посланика биран у три наврата, 2003, 2007. и 2011.

Био је посланик и у Жупанијском дому Хрватског сабора од 1997. до 2000.  Станимировића и СДСС подржао је и Милорад Пуповац.

Шести сазив Сабора РХ  образован је 11. јануара 2008, а распуштен је  октобра 2011. Србе су такође представљала три посланика СДСС.

Десета влада РХ, на чијем челу се налазио Иво Санадер (ХДЗ) за потпредседника је имала Слободана Узелца, представника СДСС, на основу споразума потписаног између ХДЗ и СДСС од 10. јануара. 2008.

Узелац  је био државни секретар у Министарству науке, образовања и спорта РХ, од 2004.

Потпредседник владе РХ био је и у влади Јадранке Косор (ХДЗ), до децембра 2011.

Седми сазив Сабора конституисан 22. децембра  2011. године и распуштен је 25. септембра 2015. Србе су у њему представљала три посланика СДСС -  Милорад Пуповац, Драган Црногорац и Миле Хорват.

(Танјуг)