Си Вашингтону: Кина мора да буде уједињена, ако треба и силом
ПЕКИНГ: Кинески председник Си Ђинпинг дао је до сада најјаснији знак да током актуелног мандата жели да реши 70-годишњи спор континталне Кине и Тајвана, наводећи да две стране улазе у "дубоке демократске консултације" и раде на уједињењу, али је истовремено упозорио и да Пекинг "задржава опцију" примене силе, што су амерички медији протумачили као директну поруку Вашингтону, који Тајван снабева војном опремом.
"Кина мора да буде уједињена, што је неизбежни услов историјске обнове кинеске нације у новом добу... Ми не обећавамо да ћемо одустати од употребе силе и задржавамо опцију предузимања свих неопходних мера", рекао је Си у говору поводом 40. годишњице одлуке власти у Пекингу која је довела до отопљавања односа с Тајваном, током којег је добио ватрени аплауз.
"Различити системи (континеталне Кине и Тајвана) нису препрека уједињењу, а још мање су оправдање за сепаратизам. Приватно власништво, верска уверења и легитимна права и интереси тајванских сународника биће у потпуности гарантовани", рекао је Си, преноси "Њујорк тајмс".
Агенција Блумберг наводи да је Си упутио упозорење заговорницима независности Тајвана, међу којима је и председница Цаи Инг-вен.
"Правна је чињеница да обе стране (Тајванског) мореуза припадају једној Кини и то не може да промени нико и никаква сила", навео је Си и додао да "Кинез неће тући Кинеза", иако се Пекинг неће одрећи примене силе.
АП преноси да је Си поручио да нико и ништа не може да заустави актуелни тренд који води уједињењу.
"Ми смо спремни да отворимо широки простор мирном уједињењу, али никада нећемо оставити нимало простора за било какве сепаратистичке активности усмерене ка независности Тајвана", рекао је Си.
Ројтерс преноси да је Си изјавио да нико не може да промени чињеницу да је Тајван део Кине и да би људи с обе стране Тајванског мореуза требало да теже "поновном уједињењу".
Америчка телевизија ЦНБЦ објашњава да је Сијев говор одржан у сећање на "Поруку сународницима на Тајвану" коју су власти у Пекингу упутиле 1. јануара 1979, објављујући крај редовних артиљеријских напада на острва под контролом Тајвана која се налазе близу кинеске обале, што је била прекретница након деценија непријатељстава између две стране.
Подсећа се да су кинеске националнистичке снаге под командом Чанг Кај-шека побегле у децембру 1949. године на Тајван након пораза од комуниста у грађанском рату.
"Питање Тајвана је део унутрашње политике Кине. То је питање од кључног интереса за Кину... и страно мешање је неприхватљиво", поручио је Си, пренели су кинески државни медији.
Лидерка Тајвана одбацила Сијев позив на уједињење
ТАЈПЕЈ: Председница Тајвана Цаи Инг-вен одбацила је данас позив кинеског председника Си Ђинпинга на уједињење с Кином по систему "једна земља, два система", који је у сличном облику примењен у односима Пекинга и Хонгконга.
АП преноси да је Цаи, коју светски медији називају председницом самоуправних власти тог острва, поручила Сију да "Кина мора да прихвати чињеницу да постоји Република Тајван".
Ројтерс преноси да је тајванска лидерка одбила овакав политички аранжман с Кином, али је у новогодишњој поруци истовремено нагласила да преговори власти са две стране Тајванског мореуза морају да се одвијају на нивоу контаката између двеју влада.
Наводи се да је Цајева позвала Кину да "схвати размишљања и потребе тајванског народа" и да Пекинг "мора да користи мирне методе за решавање разлика са Тајваном и поштује демократске вредности".
Она се медијима обратила само неколико сати након говора кинеског председника Си Ђинпинга.
