САД издале Курде - велика грешка за безбедност Европе?
БОН: Повлачењем са севера Сирије, САД су издале Курде, свог највернијег савезника у борби против Исламске државе, што би могло да се покаже као велика грешка за будућу безбедносну ситуацију у Европи, оцењује Дојче веле.
Чини се да најновије вести из Вашингтона потврђујју стару курдску пословицу "Нема пријатеља осим планина". САД су најавиле да више неће бити против турске инвазије у курдским областима на северу Сирије. Тако је Вашингтон свог најближег савезника у борби против такозване Исламске државе оставио на милост и немилост надмоћној Ердогановој војној машинерији, наводи аутор текста Матијас фон Хајн.
Више од 10.000 курдских бораца протеклих година изгубило је живот у борби против ИС. Курдске милиције чиниле су окосницу Сиријских демократских снага (СДФ), које су на копну предводиле лавовски део борбе против ИС. Сада је јасно: јалове су биле наде Курда да су тиме заслужили заштиту САД од напада Турске, наводи Дојче веле.
Турски председник одавно је, како се наводи, бацио око на северну Сирију. А недавно, на Генералној скупштини УН, Ердоган је представио своје планове за "безбедносну зону“ јужно од турске границе. То је огромна територија, с обзиром на то да је та граница дуга скоро 500 километара и да је предвиђено да зона буде ширине 30 километара.
У ратом разрушеној Сирији, те области које су контролисали Курди, до сада су биле оаза стабилности. Војна операција Турске, која очигледно само што није почела, то ће сигурно променити.
Какве последице по Сирију имају турске инвазије могло се видети почетком 2018, приликом окупације Африна - што је цинично названо „Операција маслинова гранцица“. Турска војска тада је оперисала заједно са џихадистима. Према подацима УН, из Африна и околине тада је избегло 140.000 људи. Сиријска опсерваторија за људска права са седиштем у Лондону говори о чак 350.000 расељених. Организације за људска права жалиле су се на систематско уништавање средстава за живот Курда: они се протерани из својих кућа, а ту су онда насељени сиријски Арапи.
Ердоган сада има сличан план - и то не крије. Жели да се ослободи више од три милиона сиријских избеглица које у Турској више нису добродошли. То значи да Ердоган у суштини планира етничко чишћење и касније пресељење дуж сиријско-турске границе.
Поред свега тога, не сме се заборавити да је борба против Исламске државе далеко од победе. Иако је изгубила територије почетком године, њени борци још увек се крију у пространствима Сирије. Идеологија Исламске државе још увек је у главама око 12.000 заробљеника које на северу Сирије чувају Курди. А и у главама отприлике 70.000 избеглих следбеника ИС у камповима, такође на северу Сирије.
Када турска војска крене у акцију, Курди ће имати других брига и неће више моћи да се баве том људском заоставштином терористичког калифата. Амерички председник Трамп је додуше обавезао Ердогана: за заробљене борце и припаднике ИС тада ће бити одговорн Турска. Али та турска офанзива свет неће учинити сигурнијим, закључује Фон Хајн за Дојче веле.