Расте број затвореника који раде у јавном и приватном сектору

приходовао 35,6 милиона куна (4,7 милиона евра).

Занимљиво је да су послодавци у радном односу прошле године задржали 17 особа након истека затворске казне, највише на подручју Загреба.

Ипак, и поред већег занимања послодаваца за раднике из затвора, главнина прихода затворима долази из сопствених радионица.

Лане су, на пример, затвореници произвели воћа, поврћа, јаја, меса и млека у вредности од 6,7 милона куна (883 хиљаде евра). На тај начин затвори обезбеђују велике уштеде у набавци хране.

Рад изван затвора прошле године донео је приход од само 240 хиљада куна. Затвореницима је за плате од укупног прихода исплаћено 9,0 милиона куна (1,18 милиона евра), а просечна месечна накнада износила је 535 куна (70,5 евра) за рад у редовном радном времену, објавио је хрватски "Пословни дневник".

Иначе, радна активоност затвореника изван затвора је у Хрватској у порасту, рекао је министар правде Орсат Миљанић, истакавши да је прошле године радно било ангажовано њих укупно 1.384.

У 2014. години пун фонд радних сати имало је 1.384 затвореника - две трећине њих обављало је режијске послове у затворима, од прања веша или возила, до кречења и рада у кухињи, пише "Пословни дневник".

У затворским радионицама, у којима се баве пољопривредом, обрадом метала и дрвета, екслоаптацијом камена и сличним пословима, радио је 361 затвореник.

Најмање их је било ангажовано изван затвора, код послодаваца, укупно 105 затвореника, али је то, како се наводи, осетно већи број у поређењу са пређашњим годинама.

Године  2013. послодавци су изван затвора запошљавали 93 затвореника, а годину раније њих 68.

Они који посежу за радницима из затвора углавном су јавна предузећа, али све чешће и приватни послодавци који траже радну снагу за сезонске послове, од утовара и истовара, пресељења, до помоћних грађевинских радова или за брање маслина и других култура у пољопривреди.

(Танјуг)