Петрић: Криза ће тешко погодити око 60 одсто Хрвата

Петрић, из Института "Иво Пилар" који се годинама бави класним анализама, истиче да то што је у Немачкој толико висок постотак становништва које себе сматра средњом класом вероатно ваља приписати томе што онде социјална држава још није толико разграђена као у неким другим западним земљама.



Глобални поремећаји утицаће и на пословну активност и приходе нове средње класе: некима прети пропаст, а други ће све ударце лакше амортизовати и од старе средње класе и од оних који су на дну.



"Иако је класна структура хрватског друштва другачија од класне структуре немачког друштва, утицај кризе на разне ће се класе и њихове фракције вероватно одразити слично као и у Немачкој. Јасно је да ће с кризом, упркос поремећајима у пословању, најлакше изићи на крај један посто супербогатих, а најтеже око 60 посто становништва које у Хрватској спада у класу сиромашну капиталом", рекла је она за загребачки Вечерњи лист.



Сромаштво је у Хрватској и регионално расподељено: они који живе у јадранском појасу због доприноса туризма и зараде коју он доноси изван редовитих прихода свакако ће лакше пребродити кризу од аграрног становништва на северу и истоку земље.



"То је тим више тако јер се може очекивати и дужи или краћи застој у дознакама из иностранства који у аграрне и деиндустријализоване делове земље шаљу млади који раде у иностранству. Многи међу њима најављују повратак у Хрватску јер не желе да раде за режије, односно страхују од поскупљења енергената и инфлације још више од тамошњег локалног становништва", каже Петрић.