Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Објављени транскрипти из авиона отетог 11. септембра

11.09.2019. 22:20 22:27
Пише:
Фото: Foto pixabay.com, ilustracija

ВАШИНГТОН: Данас се обележава 18 година од отмице америчких авиона и терористичких напада 11. септембра 2001. у којима је погинуло 2.983 људи.

Новинар Гарет М. Граф написао је књигу "Једини на небу: Усмена историја о 9/11", а одломак је пренео Б92.

Одломак из споменуте књиге, која ће ускоро бити објављена, темељи се на транскриптима позива на број 911 и снимању звука из пилотске кабине од 11. септембра, као и на архивским разговорима с кључним учесницим, вођеним након 2002. године, те додатним оригиналним интервјуима које је све до прошлог пролећа водио аутор књиге.

Они који су тог дана били у Белој кући рекли су да им је наређено да се склоне у бункер, који је тада први пут употребљен, а изграден је још током Хладног рата.

Дик Чејни, потпредседник: Радар је опазио авион који се креће према Белој кући брзином од 500 миља на сат.

Луис Скотер Либи, шеф кабинета потпредседника Дика Чејнија: Сазнали смо да је авион удаљен пет миља, да се спустио испод 500 стопа висине и да га не можемо пронаћи, нестао је. Погледајте на свој сат и размислите, удаљен је пет миља и креће се брзином 500 миља на сат. Тик, так, тик, так.

Дик Чејни: Мој агент Тајне службе је рекао: "Господине, морамо одмах отићи." Зграбио ме и избацио из канцеларије, те низ ходник повео до подземног склоништа Беле куће.

Кондолиза Рајс: Дошла су агенти Тајне службе и рекли: "Морате поћи у бункер." Сећам се да су ме водили, готово носили успут. Нисмо знали где смо сигурни, а где нисмо. У том тренутку нисмо мислили да је бункер Беле куће сигуран.

Поручница Хетер Лаки Пени: Намеравали смо се сударити са авионом. Нисмо имали никакве пројектиле којима бисмо могли да срушимо авион. Док смо узимали летачку опрему, Сас ме погледао и рекао: "Залетећу се у пилотску кабину." Ја сам одлучила да ћу кренути према репу авиона.

Потпуковник Марк Сасвил: Нисмо баш имали пуно опција.

Поручница Хетер Лаки Пени: Никад нисмо увежбавали овакво мобилизационо полетање. Обично би требало 20 минута да стартујемо авионе, да покренемо све авионске системе, прођемо кроз све провере и установимо да ли све функционише како треба те програмирамо рачунаре. То не укључује време за прегледање формулара, обилазак авиона и слично. Обично нам је потребно пола сата до 40 минута од изласка кроз врата до полетања.

У последњим минутима Јунајтед ерлајнсовог лета 93, путници и посада користили су телефоне на својим седиштима како би позвали пријатеље, породице и операторе Јунајтед ерлајнса и обавестили их о отмици.

Неколико минута пре 10 сати путник на Јунајтедовом лету 93 Едвард Фелт, ожењени 41-годишњак са двоје деце, који је путовао пословно као компјутерски инжењер БЕА система, назвао је 911 из авиона и добио службеника Џона Шава из округа Вестмореланда у Пенсилванији.

Био је то први сигнал властима у Пенсилванији да на небу изнад њих има проблема. Ово је скраћени транскрипт тог позива.

Ед Фелт: Отмица у те...

Џон Шав: Опростите? Хеј, неко пријављује...

Фелт: Отмица у току.

Шав: Господине, губим Вас, где се налазите?

Фелт: Јунајтедов лет 93.

Шав: Чекајте мало, чекајте Јунајтедов лет. Јунајтедов лет 93.

Фелт: Отмица у току!

Шав: Океј, где сте сад? Где се налазите?

Фелт: Ја сам у тоалету на Јунајтедовом лету 93.

Шав: Океј, где се налазите?

Фелт: Не знам.

Шав: Где сте?

Фелт: Не знам где се авион налази.

Шав: Одакле сте полетели?

Фелт: Из Њуварка за Сан Франциско.

Шав: Схватио сам. Океј, останите на вези.

Фелт: Покушавам... (неразумљиво) у тоалету. Не знам шта се догађа.

Шав: Хеј, нека неко назове ФАА у Њуварку и Сан Франциску и каже им да имају отмицу у току. Океј, позовите некога на аеродрому. Имамо отмицу у току.

Алис Ен Хоглан, мајка Марка Бингама, путника на Јунајтедовом лету 93: Посебност лета 93 је у томе да је био у ваздуху дуже него остали летови. Људи у авиону сазнали су судбину остала три лета и покушали су да спрече отмичаре знајући да неће успети да спасу своје животе.

Дена Барнет, супруга Тома Барнета, путника на Јунајтедовом лету 93: Било је тихо и могла сам осетити како ми срце лупа.

Том ми је преко телефона рекао: "Чекамо да додемо изнад руралног подручја. Онда ћемо опет преузети авион." Била сам уплашена и преклињала сам га: "Не, Том. Само седи, буди миран, буди тих и не привлачи пажњу на себе." А он је одговорио:

"Не, Дена. Ако намеравају срушити авион, ми морамо нешто учинити."

Онда сам га питала: "А шта је са властима?" На то је рекао: "Не можемо чекати на власти. Нисам сигуран да они могу ишта учинити. Све је на нама. Мислим да можемо успети." Ћутали смо неколико секунди, а потом сам рекла: "Шта желиш да урадим?" Рекао ми је да се молим и додао: "Не брини се. Нешто ћемо урадити." Потом је прекинуо везу. Више никад није позвао.

Један од путника, Тод Бемер, добио је операторку Верајзон ерфона Лису Џеферсон.

Лиза Џеферсон: Док је авион понирао, у позадини се чуло комешање. Чула сам како стјуардеса вришти. Људи су викали: "О, Боже! Исусе, помози нам!" Он ме питао могу ли позвати његову жену у случају да он не преживи.

Лизбет Глик, супруга Џеремија Глика, путника Јунајтедовог лета 93: Џереми је рекао да ће заједно с тројицом путника, који су његове грађе, скочити на отмичара с бомбом и покушати преотети авион. Питао ме сматрам ли да је то добра идеја. Кратко смо расправљали. Рекао је да ће они гласати и питао шта мислим да би требало да уцине. Рекла сам: "Учините то." Он је био јак човек, око 185 цм и 100 кг. Био је амерички првак у џудоу па се знао одбранити. Шалио се и рекао како је узео нож за маслац с доручка. Упркос свему, успео је и да се нашали. А онда је рекао: "Сад ћу прекинути везу. Одмах се враћам. Волим те."

Лиза Џеферсон: Тод се окренуо према некоме и рекао: "Јесте ли спремни?" Чула сам како одговарају потврдно. Онда је рекао: "Океј. Идемо." То је било задње што сам чула.

Транскрипт снимаца звука у пилотској кабини Јунајтед ерлајнсовог лета 93.

9:57

Глас на арапском: Шта је то?

Глас на арапском: Туча?

Глас на арапском: Да?

Глас на арапском: Идемо, момци. Алах је велик. Алах је велик. Ох, момци. Алах је велик.

Глас на арапском: О, Алаху. О, Алаху. Ох, ти најмилостивији.

(Звуци борбе и стењања)

Глас на енглеском: Останите иза.

Глас на енглеском: У пилотску кабину! У кабину!

Глас на арапском: Желе да уду унутра. Држите, држите изнутра. Држите изнутра.

Глас на енглеском: Држите врата.

Глас на енглеском: Зауставите га.

Глас на енглеском: Седи. Седи. Седи.

Глас на арапском: Има неких људи. Сви ти момци.

Глас на енглеском: Зграбимо их.

Глас на енглеском: Седи.

Глас на арапском: Верујте у Алаха и у њега.

10:03

Глас на арапском: Алах је велик.

Глас на арапском: Алах је велик.

Глас на арапском: Алах је велик.

Глас на енглеском: Не!

Глас на арапском: Алах је велик. Алах је велик.

Глас на арапском: Алах је велик. Алах је велик.

У 10:03 Јунајтед ерлајнсов лет 93 срушио се на напуштени рудник угља у округу Сомерсет у Пенсилванији. Свих 40 путника и чланова посаде је погинуло, као и четири отмичара.

Пише:
Пошаљите коментар