Обележавање Олује у Хрватској
БЕОГРАД: Годишњицу хрватске војно-полицијске акције Олуја, током које је из Хрватске протерано између 220.000 и 250.000 Срба, а нешто мање од 2.000 убијено или нестало, Хрватска ће у дана у Книну обележити као Дан победе, Дан захвалности и Дан бранитеља, док је синоћ тај највећи егзодус једног народа од Другог светског рата у Србији бити обележен као Дан сећања у Сремској Рачи у присуству председника и премијерке Србије Александра Вучића и Ане Брнабић.
Обележвање ове годишњице у Хрватској планирано је у Книну у складу са епидемиолошком ситуацијом због пандемије корона вируса, са знатно мање људи и уз цео државни врх са свим потпредседницима и министрима у хрватској влади.
Само обележавање у Книну пало је ове године у сенку полемике, у Хрватској и Србији, због одлуке да у Книн иде потпредседник хрватске владе из Самосталне демократске српске странке (SDSS) Борис Милошевић.
Ово неће бити први пут да један представник Срба присуствује обележавању Олује, рекао је раније данас председник СДС С-а Милорад Пуповац, који је појаснио да је први пут присуство представника Срба у Хрватској на обележавању Олује договарано с, како је казао, јасним циљевима да се направи велики искорак од растерећења хрватског друштва од ратне прошлости и ратног наслеђа.
Притом Пуповац није прецизирао са ким је договорено да Милошевић присуствује обележавању годишњице Олује.
Хрватски званичници, појединци и удружења поздрављају одлуку о одласку Милошевића у Книн са јасном поруком да ће, како тумаче, "његово присуство значити признање Срба да акција Олуја није била етничко чишћење".
Иначе, својевремено у Хагу су најпознатији хрватски генерал Анте Готовина и његов колега Младен Маркач били првостепено осуђени на вишегодишњице затворске казне за ратни злочин над Србима, да би у другостепеном поступку пресуда за обојицу била преиначена у ослобађајућу.
По повратку из Хага у Хрватску, и Готовина И Маркач су дочекани као хероји.
Бивша председица Хрватске Колинда Грабар Китаровић је за војно-полицијску акцију Олуја говорила да је она била "чиста као суза", а премијер Андреј Пленковић је током сваког боравка у Книну поручивао да је то била "легитимна војна акција која је за циљ имала ослобађање од великосрпског агресора".
Ове године у Книну на обележавању Олује ће први пут након неколико година бити присутан и Зоран Милановић, сада као председник Хрватске.
Током свог премијерског мандата, наиме, Милановић је два пута био у Книну и оба пута су његово обраћање извиждали припадници ХДЗ-а, ХОС-а, односно бранитеља.
Део ХОС-оваца је за годишњицу Олује припремио и посебне црне мајице са разним амблемима и обавезним грбом у оквиру којег је и усташки поклич "за дом спремни".
Уочи данашње централне прославе 25. годишњице војно-полицијске акције Олуја, хрватски председник Зоран Милановић је синоћ у Книну уручио одликовања генералима Хрватске војске.
Велика је ствар што ће, верујем, сутра, у ове дане окупљања, наше друштво бити шире. 25 година након рата, моја је част да одликујем и хрватске јединице из БиХ. То је наш дуг части, рекао је Милановић.
Оно што, како је рекао, са дубоким људским уверењам може да каже је да су ратови готови и да је те ратове Хрватска добила.
Хрватски рат је био праведан рат. И као сваки рат, био је тежак и крвав, казао је Милановић.
Он је уручио одлуке о одликовању Велередом краља Петра Крешимира ИВ с лентом и Даницом генералима ХВ-а у пензији за изузетан допринос у стварању ратне стратегије и војне доктрине, заслуге у изградњи Оружаних снага и за личне успехе у вођењу и командовању јединицама Оружаних снага, као И одлуке о одликовању Редом Николе Шубића Зринског гардијским бригадама ХВО-а и Специјалној полицији МУП-а за исказано јунаштво њихових припадника у Домовинском рату.
Пре доделе одликовања, обратио се пензионисани генерал Анте Готовина, који је, између осталог, рекао да је пуно времена прошло од завршетка рата, али никад није касно учинити добро, учинити праведно.
Драги пријатељи, својом храброшћу и несебичним заузимањем за домовину у оно за наш народ судбоносно време, заједништвом свих нас изградили смо хрватску војску спремну и способну да се одбранимо, окончамо наметнути рат и створити претпоставке за трајни мир, навео је Готовина, пренео је хрватски портал Индекс.
Милановиић је раније ове године демонстративно напустио обележавање годишњице војно-полицијске акције Бљесак 1995. у Окучанима због појављивања ХОС-оваца у мајицама са тим истим усташким покличом.
Vojno-pollicijska акција Олуја трајала је од 4. до 7. августа 1995. године током које су хрватске снаге од српског становништва очистиле територију Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације, односно тадашње Републике Српске Крајине.
Нешто мање од 2.000 Срба је у тој акцији убијено или нестало, док је између најмање 200.000 и највише 250.000 њих уточиште нашло Србији и Републици Српској.