Нове размере насиља над избеглицама у Хрватској

Како се оцењује, ванредно епидемиолошко стање, које већ дуже од четири месеца погађа и Хрватску, бацило је сенку на проблем неприхватљивог државног третмана избеглица из Азије и Африке.



У јавности је створен утисак да су миграције у том раздобљу готово сасвим или у значајној мери уминуле, а с њима и полицијско насиље, али је истина умногоме друкчија, истиче се у тексту.



Невладине организације које у Хрватској помажу избеглицама бележе пораст специфичних облика насиља, али све теже успевају да пласирају у јавност своја сазнања.



Друштво је заокупљено својим проблемима - корона, земљотрес у Загребу, економска криза, и све је мање осетљиво на туђе проблеме. Центар за мировне студије (ЦМС), удружење активиста са седиштем у Загребу, настоји да исправи такав новонастали дисбаланс.



Један од начина постизања тог циља, уз стални рад на терену, јесу казнене пријаве које ЦМС подноси због поменутог насиља. Најновија је поднета пре само неколико дана, а бави се случајем премлаћивања 16 избеглица од стране осам неименованих униформисаних особа.



О томе у пријави сведочи пет жртава под именом и презименом, при чему су једној од њих у том злоделу сломљене обе руке и нога. Prеthodna слична пријава датира из јуна. Према њој, тада је полицијско иживљавање претрпела група од 33 особе.



Свима су им главе означене трајним наранџастим спрејом, тј. нацртан су им крст преко темена да би дуго остали препознатљиви. "Али, и да би се осетили пониженим и застрашеним", сматра Антонија Пиндулић, правница ЦМС, додајући да активисти уједно региструју и пораст разних видова понижавања и застрашивања.



Премлаћеним жртвама из наведене групе са 16 избеглица, према исказу у пријави, мучитељи су у ране утрљавали кечап, мајонез и шећер.



„Негативна разлика коју бележимо највише се односи на разноврсније и теже начине иживљавања. Вређање и пљачкање су већ уобичајени. Поред тога видимо и да се полицијске интервенције генерално све више оправдавају тезом да је реч о нерегуларним или илегалним преласцима границе.



Такав политички наратив скреће пажњу са појаве насиља над избеглицама. Прича се о потреби заштите граница, а све мање о заштити људи у невољи. С друге стране, избеглице почињу отвореније да говоре о томе, па је у последња два случаја сведочила чак по трећина жртава", рекла је Пиндулић.



Тим случајевима с пријавом треба додати и један извештај с краја маја, о наставку систематског мучења деце-избеглица.



Активисти мреже Бордер вајоленс мониторинг, с којом ЦМС сарађује, од 2017. године су регистровали 209 деце у избеглиштву које је хрватска полиција оштетила.



Најчешће протеривањем из РХ у Босну и Херцеговину или Србију, уз додатне облике насиља. А не треба заборавити ни вест из Словеније од средине овог мјесеца: тамошњи Управни суд потврдио је један случај незаконитог тзв. ланчаног протеривања из Словеније до БиХ, уз учешће РХ.