Nove razmere nasilja nad izbeglicama u Hrvatskoj

Kako se ocenjuje, vanredno epidemiološko stanje, koje već duže od četiri meseca pogađa i Hrvatsku, bacilo je senku na problem neprihvatljivog državnog tretmana izbeglica iz Azije i Afrike.



U javnosti je stvoren utisak da su migracije u tom razdoblju gotovo sasvim ili u značajnoj meri uminule, a s njima i policijsko nasilje, ali je istina umnogome drukčija, ističe se u tekstu.



Nevladine organizacije koje u Hrvatskoj pomažu izbeglicama beleže porast specifičnih oblika nasilja, ali sve teže uspevaju da plasiraju u javnost svoja saznanja.



Društvo je zaokupljeno svojim problemima - korona, zemljotres u Zagrebu, ekonomska kriza, i sve je manje osetljivo na tuđe probleme. Centar za mirovne studije (CMS), udruženje aktivista sa sedištem u Zagrebu, nastoji da ispravi takav novonastali disbalans.



Jedan od načina postizanja tog cilja, uz stalni rad na terenu, jesu kaznene prijave koje CMS podnosi zbog pomenutog nasilja. Najnovija je podneta pre samo nekoliko dana, a bavi se slučajem premlaćivanja 16 izbeglica od strane osam neimenovanih uniformisanih osoba.



O tome u prijavi svedoči pet žrtava pod imenom i prezimenom, pri čemu su jednoj od njih u tom zlodelu slomljene obe ruke i noga. Prethodna slična prijava datira iz juna. Prema njoj, tada je policijsko iživljavanje pretrpela grupa od 33 osobe.



Svima su im glave označene trajnim narandžastim sprejom, tj. nacrtan su im krst preko temena da bi dugo ostali prepoznatljivi. "Ali, i da bi se osetili poniženim i zastrašenim", smatra Antonija Pindulić, pravnica CMS, dodajući da aktivisti ujedno registruju i porast raznih vidova ponižavanja i zastrašivanja.



Premlaćenim žrtvama iz navedene grupe sa 16 izbeglica, prema iskazu u prijavi, mučitelji su u rane utrljavali kečap, majonez i šećer.



„Negativna razlika koju beležimo najviše se odnosi na raznovrsnije i teže načine iživljavanja. Vređanje i pljačkanje su već uobičajeni. Pored toga vidimo i da se policijske intervencije generalno sve više opravdavaju tezom da je reč o neregularnim ili ilegalnim prelascima granice.



Takav politički narativ skreće pažnju sa pojave nasilja nad izbeglicama. Priča se o potrebi zaštite granica, a sve manje o zaštiti ljudi u nevolji. S druge strane, izbeglice počinju otvorenije da govore o tome, pa je u poslednja dva slučaja svedočila čak po trećina žrtava", rekla je Pindulić.



Tim slučajevima s prijavom treba dodati i jedan izveštaj s kraja maja, o nastavku sistematskog mučenja dece-izbeglica.



Aktivisti mreže Border vajolens monitoring, s kojom CMS sarađuje, od 2017. godine su registrovali 209 dece u izbeglištvu koje je hrvatska policija oštetila.



Najčešće proterivanjem iz RH u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju, uz dodatne oblike nasilja. A ne treba zaboraviti ni vest iz Slovenije od sredine ovog mjeseca: tamošnji Upravni sud potvrdio je jedan slučaj nezakonitog tzv. lančanog proterivanja iz Slovenije do BiH, uz učešće RH.